Glavna jela

Boemske skuše

Recept pod imenom boemske skuše verovatno nećete naći nigde, jer naziv je vezan za jedno davno leto koje sam kao klinka provela radeći u jednom od lokala Skadarlije. Na meniju su imali girice, za razliku od okolnih lokala koji su držali samo meso, a firma se zvala “Boem”. E, pošto sam osnovu ovog recepta naučila kod njih, recept je dobio epitet “boemski”.

Beše to jedno divno leto. Jeste da to nikada nije bio posao za mene, ali je atmosfera bila sjajna, kolege mlade i divne, gazda divni stidljivi šarmer sa puno razumevanja za svoju mladu ekipu… Iskreno, nisam imala na šta da se požalim, osim što mi sam posao nikada nije odgovarao, tako da sam izdržala to jedno leto, otišla i više nikada nisam radila ništa slično.

Ali, kad ti je na poslu prijatno, bez obzira što ti ne odgovara, jedva čekaš vreme da kreneš tamo i uvek ostaješ duže. Baš kao što reče neko pametan, “vreme leti kad se dobro zabavljaš”.

A jesmo se dobro zabavljali. Muzika je gruvala po ceo dan, zanimljivi ljudi svraćali, uvek je bilo mnogo umetnika,  a prosek godina nas koji smo tamo radili bio je jedno 23, ma milina! 🙂

Često su mi svraćali drugari zato što ih moj bata isprepada, pa dođu da vide šta on to priča. Naime, u to vreme, kad bi ga neko pitao šta radim, odgovorio bi prvo mrtav ozbiljan: “Ma pusti, ku*va”, a onda se zacenjivao od smeha kad ga pogledaju razrogačenih očiju. Zatim se ispravi, pa kaže: “Ma prodaje ribu u Skadarliji, pa šta je drugo nego ku*va”, i nastavi da se smeje. Jer fakat, jesam prodavala ribu u Skadarliji. Kao što rekoh, na meniju smo imali girice, tako da ni kriva ni dužna ispadoh žena lakog morala. 😀

Ali, kao i uvek, sve za dobro zezanje. Prihvatala sam njegove šale na moj račun kao i on moje na njegov, jer smo imali fenomenalan odnos. I sad se smejem kad se toga setim. Mnogo mi nedostaje, dušica moja draga. A znam da me gleda “od gore” dok pričam o njemu i da mu je drago zbog toga. 🙂

Elem, da pređem na recept. Ono što sam tamo naučila malo sam unapredila i primenjujem na svaku ribu koju želim da spremim brzo. Bitno je samo da nije zamrznuta, jer ako jeste, najviše vremena ode na otapanje, a tako je bilo i ovog puta, jer sam kupila smrznute filete.

Dakle, sprema se brzo, korica je hrskava, a ukus fenomenalan. Evo recepta…

Potreban materijal (za 2 osobe): 1/2 kg fileta skuše (ili ako su cele, 1 po osobi), oko 1 dl ulja za prženje; za paniranje: 2 kašike brašna, 2 kašike palente, 1 kašika krupno mlevene paprike, so, biber; za preliv: sok od 1 limuna, 4-5 čenova belog luka, 1 šaka seckanog svežeg peršuna, 2-3 kašike maslinovog ulja; za služenje: nekoliko kriški limuna.

Obično prvo napravim preliv, da bi imao vremena malo da odstoji. Peršun operem i iseckam što sitnije, beli luk isto tako, pa stavim u činijicu pogodnu da je kasnije iznesem i na sto. Dodam malo soli i bibera, zalijem sokom od limuna i maslinovim uljem, pa sve dobro izmešam, poklopim i ostavim da odstoji, da se ukusi pomešaju.

Ribu, ako je smrznuta prvo ostavim da se otopi, a onda dobro osušim na upijajućoj hartiji, jer ako ostane vlage, to u tiganju pršti, a sama riba ima ukus ni pržene – ni kuvane.

Zatim napravim smesu za paniranje. U duboki tanjir sipam brašno, palentu, mlevenu papriku, so i biber, pa dobro izmešam. U ovu smesu uvaljam ribu sa obe strane, pa složim na čist tanjir.

Tiganj stavim na ringlu da se dobro zagreje, ali baš dobro, da kad sipam ulje ono istog momenta počne da se dimi, jer po restoranima ih prže u fritezi, a pošto je friteza neisplativa za kuću, ovo se pokazalo kao sasvim dobra zamena.

Znači, kad se tiganj zagreje, sipam ulje koje istog momenta počinje da se dimi, odmah smanjim temperaturu na neku srednju, umereniju, pa polako stavljam po dva fileta u tiganj i pržim prvo onu stranu gde je koža, a posle svega minut okrenem da se isprži i druga strana. Kao što rekoh, veeeoma brz način, jer dovoljno je bukvalno po minut prženja sa svake strane.

Prženu ribu slažem na ovalni tanjir, a prilikom služenja prelijem sa malo preliva od peršuna i belog luka i dodam koju krišku limuna. Služim je najčešće sa pomfritom ili sa krompir salatom.

Divna je, lagana i vrlo “čistog” ukusa. Ne volim one “moderne” varijante gde ribu umotavaju u slaninu i ponekad čak i pune mesom, a da ne pričam o onima koji ih prepeku pa deluju nekako gumasto.

Dozvoljavam ribi da bude ono što jeste bez preteranog komplikovanja i da “pliva tri puta” kako to kažu boemi, u vodi (dok živi), u ulju (dok se prži) i u vinu (u stomaku). 🙂

Prijatno! 🙂

#skuše #posno #boemski #prženariba #crvenkapinakujna

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *