Mnogo je nas koji volimo sušeni paradajz u maslinovom ulju, ali ga retko ko sprema sam, jer ga u prodavnicama ima tokom cele godine. Pošto mnogo istražujem, pre nekih desetak godina pronašla sam recept za spremanje, i od tada ga uvek imam u kući. Nažalost, živim na prometnom mestu pa nemam gde da ga sušim, ali ga osuši moja mama na svojoj terasi, pa ja od njega posle pravim šta god mi padne na pamet. Inače, mama to radi sa čeri paradajzom, jer je sitan, pa se brže osuši. A ja svake godine hoću da napišem recept, ali redovno zaboravim da fotografišem ceo proces, pa zato i nisam, sve do sada.
A sušenje je savršen proces za čuvanje voća i povrća. Mislim da sam o tome već pisala, postoji divna spravica koja se zove dehidrator i koju ja nemam, jer mi je kuhinja mala pa nemam gde da ga držim. Što se, paradajza tiče, najviše se suši u zemljama oko Mediterana i širom Bliskog istoka. U Turskoj, osim paradajza suše i patlidžan. Mama i ja smo i njega probale da osušimo jedne godine i uspele smo, ali mu se ukus malo promenio, bio je malo gorčiji, tako da nam se nije naročito dopao. Zbog toga ga više nismo spremale. A sećam se, moja baka je sušila voće, pretežno jabuke i one zimske, tvrde kruške, koje je posle koristila za neku vrstu kompota. I to je bilo zanimljivo, mada i toga danas ima u prodaji, tako da to retko ko radi sam.
Ali da se vratimo na paradajz. Ono zbog čega je paradajz posebno značajan i odličan leti je to što njegova kora sadrži likopen, koji nam pomaže u zaštiti od sunca. A sušenjem paradajza, likopen se prosto „zarobi“ u plodu kada iz njega izađe voda. Pored zaštite od sunca, kažu da likopen povoljno utiče na imunitet i zdravlje celog organizma, a dobar je i u preventivi raka jednjaka i pankreasa. Inače, sušeni paradajz je prava riznica vitamina C, izuzetno važnog uvek, a naročito u sezoni prehlada. Kad se još pomeša sa ekstradevičanskim maslinovim uljem, dobijate pravu imuno-bombicu.
Ali da pređemo na spremanje, s obzirom da nam se jesen polako bliži, ali je još uvek dovoljno toplo da biste, ako rešite, još uvek mogli da spremite neku količinu za zimu. Recept je jednostavan, ali ima nekoliko faza. Tačne mere ne mogu da vam dam, ali videćete da nisu ni potrebne.
Potreban materijal za sušenje: čeri paradajz, so, poslužavnici za ređanje, gaza za pokrivanje.
Čeri paradajz treba oprati, a onda iseći na pola i poređati na poslužavnike odsečenom stranom na gore, pa posoliti, jer mu so izvlači vodu.
Pokriti ga čistom gazom, pa staviti na sunce da se osuši, za šta je potrebno, u zavisnosti od količine sunca, otprilike 2-3 dana. Kada se osuši izgleda ovako.
Dobro osušen, najbolje je pokupiti u platnene vrećite, pa čuvati negde na promajnom mestu.
Ako nemate gde drugde, slobodno ga spakujte u kese, pa u zamrzivač. Takav možete stavljati u jelo, u razna testa, salate i sosove. Ono najjednostavnije kako ja volim da ga upotrebim je da napravim omlet. Sušeni paradajz tako direktno bacim na blago zagrejano ulje, pa ga pustim da se rehidrira u njemu. Izgleda tako zanimljivo kad ove loptice počnu da se naduvavaju, ali pazite, veoma brzo pregore. Čim se naduvaju, zalijem ih umućenim jajima i za tren oka imam divan doručak.
A možete ga i staviti u sterilisane tegle, posuti začinima po želji (ja sam stavila sušene – origano, bosiljak, ruzmarin i krupnu začinsku papriku), pa zaliti do vrha ekstradevičanskim maslinovim uljem i brzo zatvoriti tegle.
Tako pripremljen, može da stoji dugo. Ja ga čuvam u frižideru i potrebno je da odstoji bar desetak dana pre nego što počnemo da ga koristimo. A onda, potroši se sve do poslednje kapi jer kad pojedemo paradajz, ostane mi ono divno ulje za začinjavanje salatica ili kao dodatak za krem čorbice. Na sličan način pravim i kozji sir u maslinovom ulju.
Kao što vidite, ništa komplikovano, a odlično. Zato, ako volite i imate uslova za sušenje, iskoristite ovo lepo vreme pa iako je kasno leto, osušite i spremite koju teglicu, jer će vas obradovati kad ga u sred zime otvorite i osetite ukus i miris leta, i sunca zarobljenog u ovom divnom paradajzu.
Probajte, uživajte i prijatno vam bilo. 🙂