Ideje za doručak

Croque-monsieur (Krok-msje)

Čini mi se da se u našoj kuhinji ne pridaje velika važnost sendvičima, mada ih volimo i jedemo mahom za doručak, večeru, ili laki ručak u hodu. U nekim drugim kuhinjama, sendviči se jedu i u okviru predjela poput čuvenih, višespratnih, klub sendviča, a u zemljama u kojim se više pije čaj, sendviči se služe skoro obavezno. Recimo u Engleskoj, uz čaj su se ranije najčešće služili sendviči sa krastavcima, na koje danas mnogi kolutaju očima jer je sve to otišlo mnogo dalje.

Kad pomislim na sendviče, najčešće se setim onih koje su nam mame pravile za rođendanska slavlja kad smo bili mali, na tankim kriškama bageta premazanog majonezom, sa šunkom, rendanim sirom i kolutićima kiselih krastavčića, što je otprilike francuska varijanta, baš kao i ovaj moj današnji recept.

A inače, Francuzi su hranom poprilično opsednuti. Dok sede za doručkom razmišljaju šta će da jedu za ručak. Za ručkom planiraju večeru, a za večerom se već dogovaraju o doručku. Ništa se ne prepušta slučaju. Nama je to malo neobično, ali očigledno da uopšte nije loše jer ako iko zna da kombinuje hranu, to su Francuzi. Možda baš zato što sve planiraju do tančina, kod njih nema mnogo debelih. Ako su za doručak jeli nešto malo jače, ručak će biti umereniji a večera još slabija, tako da se neće ugojiti.

Osim toga, kod njih su dve male čaše vina dnevno skoro pa društvena norma. U tim malim količinama, vino povoljno utiče na rad srca a i na dobro varenje. I naravno, Francuzi hodaju mnogo više od recimo Amerikanaca, koji se mahom voze, tako da su već tu u prednosti.

Čini mi se da se i kod nas sve manje hoda. U saobraćajnim gužvama najčešće možete videti po jedno ili dvoje u svakom automobilu, što uopšte nije dobro. Zbog ekonomskog stanja, kod nas se još uvek mnogo ljudi vozi i gradskim prevozom, ali se manje hoda. Sve je postalo užurbanije, a razdaljine koje svakodnevno prelazimo sve duže, tako da je to bilo neminovno.

Ali da se vratimo na hranu. Kaže meni pre neki dan moja Kalimerčica: “‘Ajde da nam praviš pivske slane galete. Ja ti dam recepis i ti tu dodaš razne semenkice kako samo ti znaš i to onda bude mnooogo lepo.”
Kažem da bih, vrlo rado, ali više nemam presu za pečenje galeta. Moraće da sačeka da kupim drugu.
Na to će ona: “Pa imaš toster za sendviče.”

E pa nemam takav. Moj toster je onaj pravi, u koji se ‘lebac meće odozgore, tako da neće da može. I onda joj ispričam kako ja pravim tople sendviče što ju je slatko nasmejalo.
Elem, napravim sendviče, pa ih poređam u gril tiganj, prekrijem daskom za seckanje i legnem preko njih. Pa kad se ispeku s jedne strane, okrenem, pa opet legnem na njih. 😀
Sita se ismeja i reče: “Snalažljiva devojka, nema šta.” 😀

Kad već pričam o sendvičima, da kažem par reči o tome kako je uopšte nastalo ovo jelo koje postoji u svakoj kuhinji.
Postoji priča (koju verovatno mnogi znaju) da je sendvič dobio ime po engleskom plemiću koji se tako zvao. Lord Sendvič je bio veoma uticajna ličnost svog doba (XVIII veka). Džems Kuk je pod njegovim pokroviteljstvom oplovio svet, pa tako i pronašao Havaje, koje je u njegovu čast nazvao Ostrva Sendvič (Sandwich Islands).
Ali, ono po čemu se lord Sendvič mnogo više ostati zapamćen je njegova velika strast za kockanjem. Da ne bi gubio vreme, a i da ne bi prljao karte masnim rukama, on je od svog sluge tražio da mu za kockarski sto donese parče govedine stavljeno između dve kriške hleba.
I tako je nastao prvi sendvič, koji danas ima nebrojeno mnogo varijanti, a ovaj koji vam ja danas predstavljam zove se Krok-msje.

Da napomenem, sami morate da odlučite koliko vam je dovoljno, tako da vam količine ne znače mnogo. Koristite hleb koji volite, ja sam koristila neki crni, sa raznim zrnevljem, jer uglavnom takve i kupujem. Vi možete i običan tost-hleb ili bilo koji, samo ga isecite na tanke kriške.

Evo recepta:

Potreban materijal: kriške hleba, puter, šunka (ili pečenica, pršuta, šta god volite), sir ementaler (ili neki drugi koji se lepo topi), malo bibera.

Prvo sam uključila rernu da se zagreje na 200 C.

Pripremila sam i poređala onoliko listova alu folije koliko mi je sendviča trebalo. Parčići folije su bili veličine malo veće od kriške hleba, da može lepo da se zamota.

U tosteru sam prepekla hleb, pa po dva parčeta poređala na svako parče folije.

Svako parče hleba sam premazala puterom, pa na svako drugo stavila po parče pršute (pošto baš i ne volim ove šunke koje se kod nas mogu naći u prodaji), tanko isečene listiće ementalera, malo pobiberila, pa preklopila onom drugom kriškom hleba i malo pritisla.

Zatim sam zamotala svaki sendvič posebno i stavila u zagrejanu rernu na nekih 10-tak minuta, da sir u sendvičima počne blago da se topi.

Poslužila sam ih tople, sa malo kiselih krastavčića i domaćim kefirom i bili su više nego dobri. Vrlo su zasitni i može se reći da je ovo jedan pravi, muški doručak.

Probajte i prijatno vam bilo 🙂

 

#krokmsje #croquemonsieur #sendvič #doručak #crvenkapinakujna

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *