Kada su u pitanju supe i čorbe, njih ili obožavate, ili ne možete da ih smislite. Sredine, uglavnom nema. A čini mi se da s godinama počinjemo više da cenimo ta jela “na kašiku”. Barem je sa mnom tako bilo, i sad sam stalno u potrazi za novim receptima iz celog sveta, za bistre, kremaste ili guste supe, čorbe i variva, a njima – nikad kraja! I tako sam istražujući sasvim slučajno pronašla ideju za ovu gustu istalijansku supu od kinoe i leblebije, koju sam malo prilagodila našem podneblju.

Naime, želela sam da napravim nešto što će moći da se jede i u toku posta jer je prava proteinska bombica, a to je ono što svima koji poste, ili veganima, najviše treba. Pritom, ova supa je i izuzetno ukusna, fina i kremasta, ono što kažu kao “zagrljaj u činiji”. Po hladnom vremenu, ništa ne može da podigne raspoloženje kao tanjir dobre supe ili čorbe, bez obzira na to kakve najviše volite.

Često na YouTube gledam snimke koje ljudi postavljaju o kuvanju, ali i načinima života širom sveta. Tako sam naletela na neki par koji živi u Nemačkoj, a pritom je on Nemac, a ona valjda Japanka. Što se tiče ostalih stvari, još se nekako i slažu, ali po pitanju hrane, to je katastrofa. On ne može da shvati zašto je njoj neophodno da jede tri kuvana obroka dnevno i neku verziju supe u svakom od njih, a ona na to sa zgražavanjem kaže: “Zamislite, on jede hladan hleb za večeru”, pretpostavljam da je mislila na sendviče. Kao, kakva je to uopšte hrana? Pa i nije daleko od istine, kakva, stvarno?

Ni kod nas nije drukčije, osim ako vam je glavni obrok večera. Jer, večera jeste glavni obrok onima koji rade do 16-17h, pošto dok dođu kući, dok se opuste i spreme sebi nešto, više i nije vreme za ručak. I ja sam imala jedan takav period u životu. U tom slučaju, za večeru jedete nešto konkretno i kuvano, a za ručak nešto na poslu, na brzinu ili s nogu. A šta je to što se jede tako – pa, mahom neki sendviči, peciva, eventualno salate i slično, što je zgodno da se ponese, ili to možete da pojedete negde u nekom od restorana oko firme u kojoj radite, jer su danas retke one koje imaju svoje.

Ukusi su različiti i o njima se ne raspravlja, ali da treba da odaberem samo jednu vrstu jela, koju ću zatim jesti do kraja svog života, izabrala bih nešto “na kašiku”, jer to je hrana na kojoj vam je vaš organizam zahvalan. Ova gusta italijanska supa od kinoe i leblebije je upravo takva.

Evo recepta:

Potreban materijal (za 4 osobe): 1 kašika maslinovog ulja, 1 mala glavica crnog luka, 2 manje šargarepe, 2 grančice celera lišćara, 2 čena belog luka, 2 šolje supe od povrća, 1 teglica (ili konzerva) kuvane leblebije, 1/2 šolje (one od 1.8 dl) kinoe, 1/2 konzerve paradajza pelata, 100 gr spanaća (svežeg ili smrznutog), 1 šolja biljne pavlake za kuvanje, so, biber, origano, bosiljak i peršun.

Prvo sam sve pripremila. Crni i beli luk sam očistila pa sitno iseckala. Šargarepu i celer lišćar takođe, na sitne kockice. Leblebije sam ocedila, pa dobro isprala pod mlazom hladne vode, a onda sipala kinou u cediljku, pa je isto tako dobro oprala. Paradajz pelat sam samlela, a ako ste kupili onaj koji je već sitno iseckan, ovaj korak nije potreban. Što se spanaća tiče, koristila sam smrznut, pa sam samo pred kraj iz pakovanja izvadila nekoliko briketa i stavila direktno u supu. Supu od povrća sam napravila od kocke, tako što sam je stavila u veliku džezvu i zalila ključalom vodom, pa promešala. Kad je sve bilo spremno, mogla sam da počnem sa kuvanjem.

U šerpu srednje veličine, sipala sam ulje, pa dodala obe vrste luka, šargarepu i celer, pa prodinstala uz povremeno mešanje jedno desetak minuta na srednjoj temperaturi. Ako postite na vodi, može i bez ulja, dovoljno je malo vode. Onda sam dodala leblebiju, opranu kinou, paradajz, začine i supu, pa pojačala temperaturu da proključa. Zatim sam smanjila na najtišu, pa ostavila da polupoklopljeno krčka nekih 20-tak minuta, koliko je optprilike potrebno da sve povrće omekša.

Kad jesve bilo kuvano, dodala sam spanać, pa sačekala da se otopi, a onda i pavlaku za kuvanje. Promešala sam, probala, pa doterala ukus začinima, a onda posula sa još malo peršuna i odmah poslužila. Ako volite ređu, možete dodati još malo vode. Nama se dopala upravo ovakva. Uz nju nije potreban nikakav prilog, mada može neka salata, pa čak i malo hleba ako tako volite.

Probajte, uživajte i prijatno vam bilo!

Voli vas vaša Crvenkapica