Već neko vreme pokušavam da smanjim gluten u svojoj ishrani. Ne trudim se baš mnogo, ali ga izbegavam kad god mogu. S obzirom da baš i ne stižem da mesim u poslednje vreme, to ide teško, ali na sreću, i ne jedem mnogo hleba, pa nije ni strašno, mada njega ima i u mnogo druge hrane. Ali ovaj hleb od semena lana, bio je pravo otkriće za mene. Probala sam nešto slično i ranije, ali nije bilo ovako dobro.

Zato sam i rešila da ovog puta recept podelim sa vama, dragi moji. Jer to je hleb… ono što ja obično zovem „sa bez“. Bez glutena, skoro bez ugljenih hidrata, bez brašna, bez kvasca, bez mleka, i bez jaja. Nema ništa od toga. A šta ima, verovatno se pitate?

Pa, na internetu ćete ga pronaći pod imenom „hleb od dva sastojka“, mada je to laž, ima ih više od dva, ali ne mnogo više. Sadrži laneno seme, psilijum ljuspice, prašak za pecivo, so i vodu, što znači da ih ima pet. Da, ja volim da budem precizna.

Ali da vidimo prvo ono o čemu do sada nisam pisala, mada sam nekoliko puta u životu koristila, a to su psilijum ljuspice. Pa hajde da vidimo šta je to…

Dakle, kakve su to psilijum ljuspice?

Psilijum je rastvorljivo vlakno dobijeno iz semena biljke Plantago ovata, koja raste po celom svetu, ali se uzgaja najčešće u Indiji. Koristi se kao dodatak ishrani, i dostupan je u obliku ljuspica, granula, kapsula ili praha. Proizvođači ga često dodaju u žitarice koje se koriste za spremanje jutarnjih kaša, kao i zdravije pekarske proizvode.

Kada se pomeša sa vodom, psilijum postaje gusto, viskozno jedinjenje koje se opire varenju u tankom crevu. Njegova otpornost na varenje omogućava mu da pomogne u regulisanju visokog holesterola, triglicerida i šećera u krvi. A takođe, pomaže i u kontroli telesne težine, i kod zatvora.

Kada se koristi kao laksativ, on stvara masu. U početku deluje tako što se vezuje za delimično svarenu hranu, koja prolazi iz želuca u tanko crevo. Apsorbujući vodu, pomaže omekšavanje stolice, te tako deluje protiv zatvora, mada neka istraživanja pokazuju da može da ublaži i dijareju, jer učvršćuje tečnu stolicu i usporava njen prolazak kroz debelo crevo.

Za razliku od ljuspica, uzimanje psilijuma u obliku suplemenata može da utiče na glikemijski odgovor tela na obrok, snižavajući nivo šećara u krvi ako se uzme natašte. U jednoj studiji, istraživači su davali 51 osobi sa dijabetesom tipa 2, i zatvorom, 10gr psilijuma dva puta dnevno. Ono što se dogodilo bilo je zapanjujuće! Učesnici su imali mnogo manje problema sa zatvorom, smanjili su telesnu težinu, nivo šećera u krvi i nivo holesterola. Malo li je?

Znači, utiče na smanjenje apetita?

O da, vlakna koja formiraju viskozna jedinjenja kao što je psilijum, mogu da pomognu u usporavanju pražnjenja creva, i da produže osećaj sitosti posle jela! Jedno od istraživanja, dokazalo je da uzimanje do 10gr psilijuma pre doručka i ručka može znatno da smanji osećaj gladi.

Samim tim, u nekim slučajevima, psilijum može da smanji ukupni unos hrane, što može da bude sastavni deo programa mršavljenja. Međutim, ne može se reći da su ova ispitivanja dokazala da je psilijum uticao na smanjenje telesne težine uopšte, ili obima struka. Dakle, ne možete da ga uzmete i da očekujete da kilogrami nestanu, kao da ste manuli čarobnim štapićem. Morate malo da se potrudite i sami.

Dobro, a na šta još utiče?

Kao i sve ostale vrste vlakana, i psilijum je dobar za srce. Dijetalna vlakna poboljšavaju stanje holesterola, i smanjuju rizik od srčanih bolesti, moždanog udara, dijabetesa tipa 2 i gojaznosti. A vlakna koja su rastvorljiva u vodi, kao što je psilijum, mogu da pomognu u smanjenju triglicerida u krvi, krvnog pritiska i rizika od srčanih oboljenja.

Ima i pozitivne prebiotičke efekte. Prebiotici su nesvarljiva jedinjenja koja neguju crevne bakterije, i pomažu im da rastu. Istraživači veruju da ih psilijum zaista ima. Jer iako je donekle otporan na fermentaciju, crevne bakterije mogu da fermentišu neka vlakna psilijuma, što može da proizvede kratkolančane masne kiseline, uključujući butirat.

Ali, da se vratimo na početak…

Jeste, i da se ne bavim dalje stvarima koje ni sama ne razumem najbolje, jer to nije moja struka. Sve što sam napisala, pronašla sam istražujući po internetu, pa prema tome, što bi rekao slavni Đorđe Balašević: „Ako su lagali mene, i ja lažem vas“. Shvatili ste već da psilijum ima dovoljno benefita za naše zdravlje, da ga svakako treba uvrstiti u ishranu, ukoliko imate pomenutih problema.

Kupuje se u prodavnicama zdrave hrane, u pakovanjima od 50 i 100gr, a cene variraju u zavisnosti od proizvođača i pakovanja. Ipak, nikada se ne koristi mnogo odjednom, tako da će vam (ako se odlučite da ga kupite), potrajati neko vreme. U mom današnjem hlebu od semena lana ima ga svega 40gr, što je sasvim dovoljno, a nije tako mnogo.

Inače, volim ovakve hlebove, prvenstveno zbog toga što nemaju kvasac, jer sam na njega intolerantna. Ali me je iznenadila njegova tekstura, i to što je zgodan da od njega napravite čak i sendviče. Pritom, uklapa se u bilo koji režim ishrane, što je takođe dobro.

I mislim da je sada već krajnje vreme da pređem na recept…

Potreban materijal: 240gr lanenog semena, 40gr psilijuma, 1 kesica praška za pecivo, 1 ravna kašičica soli, 320ml vruće vode, još malo lanenog semena za posipanje.

Uključila sam rernu da se zagreje na 200˚C, a pleh za pečenje obložila papirom.

Laneno seme sam samlela u mlinu za kafu, pa sipala u činiju za mešenje. Možete da koristite već gotovo, mleveno laneno seme koje se prodaje u prodavnicama zdrave hrane, mada, kako neki kažu, ono već posle 20 minuta od trenutka mlevenja gubi svoja svojstva, pa je bolje samleti ga u kućnoj režiji. Ali, ako nemate čime, jer je sitno, pa ga razne kuhinjske seckalice samo muljaju i ne melju – i to je bolje nego ništa.

Dakle, samleveno laneno seme ubacila sam u činiju za mešenje, dodala psilijum, prašak za pecivo i so, pa dobro izmešala dok je još bilo suvo. Onda sam dodala vodu, pa mešala dok nisam dobila masu nalik na mokar pesak.

Zatim sam malo izmesila testo rukom, pa ga oblikovala i stavila u pleh obložen papirom za pečenje. Pokvasila sam ruku, pa zagladila hleb u plehu i posula ga lanenim semenom, pa malo utapkala da se zalepi, a onda stavila u rernu.

Odmah sam temperaturu smanjila na 180˚C, i ostavila da se peče 20 minuta.

Gotov hleb, izvadila sam na kuhinjsku rešetku, i ostavila ga da se potpuno ohladi. Miriše blago orašasto, mada ću sledeći put eksperimentisati sa dodavanjem začina poput origana, bosiljka i ruzmarina, u sušenoj i mlevenoj varijanti.

Ohlađen hleb sekla sam na kriške, i probali smo ga sa sveže napravljenim puterom od kikirikija, o kome sam već pisala.

A evo i malo bliže, kako izgleda presek…

Ima blag, orašast ukus i sasvim se fino seče, s obzirom da ne sadrži gluten. Nema onog raspadanja, koje je karakteristično za hlebove koji nemaju ni gluten, ni jaja, ni mleko. Baš mi se sviđa, i s obzirom da se pravi veoma brzo i lako, mislim da ću nastaviti da ga pravim i eksperimentišem sa njim.

Nadam se da će se i vama dopasti, ako rešite da mu date šansu.

Probajte, uživajte, i neka vam je na zdravlje!

Voli vas vaša Crvenkapica