Ovo divno jelo, koje je od momenta kad sam ga prvi put probala postalo jedno od mojih omiljenih, potiče sa Sicilije. Recept sam pozajmila iz jedne od knjiga Džejmija Olivera koji za kaponatu kaže da su Sicilijanci veoma ponosni na nju, jer sve što je potrebno od sastojaka gaje na svom ostrvu. Kad živite na takvom mestu, to je zaista bitno. Naravno, danas se sve lakše nabavlja, ali ovo jelo se prvi put javlja početkom XVIII veka, tako da je to itekako bitna činjenica.
A inače, šta vam prvo padne napamet kad čujete za Siciliju? “Cosa nostra” i mafija, naravno. Tek posle toga Etna, kulturne i istorijske znamenitosti, pa ako se odlučimo da kojim slučajem odemo tamo, onda i hrana. Nekako smo skloni tome da nam prve asocijacije na neko mesto budu one negativne. Takvi smo, jednostavno. Možda su za to krivi filmovi i serije koje smo gledali a koje govore o tome, jer ih o italijanskoj mafiji ima zaista mnogo.
Mada, kad rešimo da otputujemo na neko novo mesto, mnogi se dobro pripreme na to šta treba obići, videti, probati… Da parafraziram Momu Kapora koji je davno negde napisao da naš čovek, kad krene na neko novo mesto, ne ide da ga upoznaje, nego da ga prepoznaje. Jer, sve je već unapred saznao i naučio, pa sad ide samo to da vidi izbliza.
U svakom slučaju, ako vas put nanese na Siciliju, probajte kaponatu, koja je neka vrsta njihovog gulaša od patlidžana. Naravno, probajte i sami da je spremite, nije komplikovana, ni skupa, a zaista je predivna. Služi se na više načina. Topla može da se služi kao samostalno jelo ili kao prilog uz neko meso, a hladna se služi kao predjelo.
Ja sam je poslužila toplu, kao samostalno jelo, uz malo prepečenog hleba i bila je fenomenalna. Tako ukusna, zasitna a opet, lagana. Neverovatno jelo. 🙂
Evo recepta:
Potreban materijal (za 2 osobe): maslinovo ulje, 1 patlidžan srednje veličine (lep i čvrst), 1 kašika sušenog origana, so, biber, 1 mali crveni luk, 2 čena belog luka, peršunov list, 1 kašika oceđenih kapara, 1 šaka zelenih maslina bez koštica, 1 kašika voćnog sirćeta (ja sam koristila balzamiko), 2 velika paradajza; po želji, može se posuti prepečenim seckanim bademima, ali ja to zbog svoje alergije nisam smela da probam.
Prvo sam pripremila sve povrće.
Patlidžan sam oprala, nisam ga ljuštila, samo sam ga isekla malo krupnije, veličine malo većeg zalogaja. Ne secite ga sitno, jer on se u toku kuvanja skupi, pa bude taman kako treba. Ako ga isečete previše sitno, potpuno će nestati.
Crni i beli luk sam očistila pa sitno iseckala.
Paradajz sam oprala, očistila i isekla na kockice. Ni njega nisam ljuštila.
Masline sam isekla na kružiće.
Za kuvanje sam odabrala wok, jer patlidžan zna da se zalepi za tiganj, tako da vam preporučujem da birate nešto veće, za šta se neće lepiti.
Dakle, u wok sam sipala ulja koliko da pokrije dno, pa stavila da se zagreje. Kad se ulje zagrejalo, dodala sam patlidžan i odmah ga posolila, dodala i malo bibera i origana, pa pržila dok sa svih strana nije dobio lepu koricu.
Onda sam dodala još malo ulja, pa ubacila seckani crni i beli luk i peršun i nastavila da pržim još 2-3 minuta, a onda dodala oceđene kapare, seckane masline i balzamiko sirće, pa sve pržila dok sirće nije malo isparilo.
Tada sam dodala paradajz isečen na kockice, smanjila temperaturu na srednju, pa pustila da se jelo krčka dok sve povrće nije omekšalo, otprilike još nekih 10-15 minuta uz povremeno mešanje.
Kad je bilo gotovo, probala sam da vidim treba li još nešto od začina, ali nije bilo potrebno. Posula sam ga sa još malo peršuna i poslužila sa prepečenim hlebom. I, kao što rekoh, bilo je sa-vr-še-no. 🙂
Prijatno! 🙂
#caponata #kaponata #sicilijanskakaponata #gulašodpatlidžana #posno
