Za kuvanje povrća važi nešto slično kao za testeninu. Zeleno i korenasto povrće radije kuvam kraće, da bih mu sačuvala što više korisnih sastojaka (vitamina i minerala) koji se kuvanjem gube. Najbolje ga je kuvati na pari, naravno, jer se tako sačuva najviše hranljivih materija. Ali, u svakom slučaju, ne dugo.
Recimo, kada kuvam povrće za krem čorbice, isečem ga na krupno i sipam što manje vode, tek da bude pokriveno, a onda stavim šerpu da prokuva, pa poklopim i isključim ringlu. Dok se ringla i šerpa ohlade, povrće se skuva savršeno. Ionako ga posle sameljem, da bih napravila krem čorbu. Osim što je povrće tako hranljivije, uštedim i malo struje. 😉
Kuvanje zeljastog povrća za mnoge je muka, jer se prilikom kuvanja oslobađaju jaki mirisi, koji mnoge odbijaju. Imam nekoliko prijatelja koji ga zbog toga čak i ne jedu. Rešenje koje može malo da ublaži stvar je jednostavno, parče suvog hleba se ubaci ili direktno u šerpu, ili se stavi u parče čiste gaze i kuva zajedno sa povrćem. Kad se skuva, to se samo izvadi i baci, ali mirisa u kući ima mnogo manje.
Kada kuvam mahunarke, pre svega pasulj i sočivo, prvu vodu obavezno bacim, a u drugu dodam malo nane (sveže ili sušene). Ako nemam ništa drugo, stavim jednu kesicu čaja, zavežem za dršku šerpe i kad se povrće skuva samo izvadim i bacim. I tako ima efekta jer nana, osim što začinjava jelo, olakšava varenje i smanjuje gasove. 🙂
#kulinarsketajne #kuvanjepovrća
