Jeste li čuli za labneh? Ja, do skora nisam. Tj, možda i jesam, ali nisam obratila pažnju. A onda sam skoro odgledala jednu od starih epizoda „Čupavih bajkera“ kad su bili u Izraelu, i videla nešto što mi se učinilo zanimljivim. Jer, to je, u stvari, libanski sir od jogurta.

Inače, mnogo volim da gledam tu dvojicu blesavaca koji su najbolji prijatelji, vole da kuvaju i da voze motore, tako da putuju po svetu, probaju razne vrste hrane i naravno, kuvaju. Izuzetno lepo objašnjavaju ono što rade, a uz to su i zanimljivi kao ličnosti. Lepo se zabavljaju, pa tako zabavljaju i narod.

E, u epizodi koju su snimili u Izraelu, bili su u nekom od poznatih restorana i između ostalih, veoma zdravih đakonija, probali i labneh. Naravno, malo sam istražila poreklo ovog divnog sira, i pronašla informaciju da je to jedna od najbolje čuvanih tajni bliskoistočne kuhinje. Pravi se od svih vrsta jogurta. U našem slučaju to je kiselo mleko, jer tečni jogurt kakav mi imamo, ne postoji nigde na svetu. Ono što se po svetu zove jogurtom su uglavnom neke guste verzije kao što je onaj koji mi zovemo grčkim.

Elem, labneh je sir koji se pravi od proceđenog jogurta i jede uz sve! A inače, niko mu ne zna tačno poreklo, ni kada je nastao, ali se zna da se već hiljadama godina jede na teritorijama Libana, Sirije, Palestine, Jordana i Izraela. Kažu da su drevna plemena beduina koristila labneh kao važan izvor proteina, dok su Jermeni zaslužni za njegovo rasprostranjivanje po celom Bliskom istoku.

Njegova popularnost, brzo je rasla i uskoro je svaka od država imala neku svoju verziju, koje su se mahom razlikovale po izboru mleka. Pravio se od kravljeg, kozjeg, ovčijeg, kamiljeg i bivoljeg mleka, pa su zato i razlike u ukusu bile velike. Može da se jede svež, osušen ili konzerviran u maslinovom ulju.

U Libanu, labneh se jede na sličan način kao i humus. A bilo koji tradicionalni namaz koji čini deo predjela (mezea), uvek uključuje i neku vrstu labneha. Može da se koristi i kao sos za umakanje povrća, uz pita hleb, koji je nešto slično kao somuni i lepinje (koji su nam malo poznatiji jer potiču od Turaka), posut sa malo začina i poprskan maslinovim uljem.

Oni ga i presuju i suše, ali prave i kuglice, koje se onda uvaljaju u začine, stave u tegle i naliju maslinovim uljem. Sirovi labneh, koji je kao krem sir, u frižideru može da stoji do dve nedelje, a u maslinovm ulju može da stoji mesecima, samo treba da bude dobro potopljen.

Osim što je ukusan, labneh je i izuzetno zdrav, jer je probiotik, što znači da sadrži mnogo zdravih bakterija koje su izuzetno dobre za zdravlje creva i jačanje imuniteta. A još jedna dobra stvar je što je lagan i sadrži manje masnoće od ostalih sireva. Kad sve to saberete, definitivno ga vredi probati, a kad ga jednom probate, pravićete ga stalno.

Ja, definitivno hoću. Juče sam napravila vrlo malu količinu, ali sledeći put ću napraviti veću, jer smo ovu malu smazali odmah. I probaću, kad u kući budem imala više dobrog maslinovog ulja, da napravim i kuglice, mada je i ovako svež, zaista izuzetan. Mislim da bi bez problema mogao da se stavi i u čizkejk ili tiramisu, i tako napravi lakša verzija ovog divnog kolača.

I da ne dužim više, da pređemo na spremanje koje je vrlo lako, jedino što treba sačekati da se ocedi. Ovo je moj recept za onaj osnovni, sveži namaz, a šta ćete posle od njega da napravite, zavisi samo od vaše mašte.

Potreban materijal: grčki jogurt, so; za služenje: ekstradevičansko maslinovo ulje i začini – biber, origano, ruzmarin, bosiljak, krupno mlevena paprika, peršun.

Namerno vam ne dajem tačne količine jer i nema nekog posebnog recepta. Kao što rekoh, ja sam za probu napravila malu količinu, pa upotrebila sam 2 mala grčka jogurta. Kad se ocedi, dobićete pola-pola. Od 1l grčkog jourta, dobićete oko 1/2 kg labneha i isto toliko surutke, koju takođe možete popiti.

Pripremila sam jednu veću činiju, na nju stavila cediljku, a u cediljku stavila deblji sloj gaze.

Grčki jogurt sam presula u drugu činiju, posolila i dobro izmešala, pa sipala u cediljku i zamotala gornji deo, a onda na nju stavila tacnu, pa jednu konzervu, tešku oko 400 gr. Sve sam to tako pažljivo prenela u frižider i ostavila ga da se cedi nekih 18 sati (12 je minimum, sve preko toga je još bolje, a može i dva dana), a onda izvadila, još malo ocedila rukama i prebacila gotov labneh u činiju.

Dodala sam začine (ruzmarin, bosiljak, origano, papriku, biber), pa dobro izmešala i prebacila na tanjirić za služenje. Po vrhu sam napravila neravnine, pa prelila maslinovim uljem i poslužila za doručak, kao namaz.

Na Bliskom istoku se služi uz neke njihove mešavine začina i orašastih plodova. Ali o tome, neki drugi put.

I to je sve za danas. Kao što vidite, ništa komplikovano, a zaista se vredi potruditi jer je odličan uz bilo šta, za doručak, ručak, večeru, predjelo, a kao što rekoh, verovatno bi mogao da se stavi i u kolače.

Probajte, uživajte i neka vam je na zdravlje.

Prijatno! 🙂