Od pre dve i po godine imam druga Đoleta, unuče mojih dragih komšija. Đole je mali čovek koji otkad se rodio tačno zna šta hoće, još bolje šta neće, i ako nešto neće, nema sile koja će ga na to naterati. Najčešće neće da priča onda kad se od njega nešto očekuje, kad ga na to teraju ali ga onda pustimo, ne obraćamo pažnju, i posle najviše dva minuta počinje da nam upada u reč i nastavlja da priča i da se smeje, kao da se pre dva minuta nije mrštio.
Nažalost, Đole je otkad se rodio alergičan na mnogo toga, pa je na posebnom režimu ishrane, ali on to prihvata kao mator. “U tome ima jaja i mleka, ti to ne smeš da jedeš”, kaže njegova baka a on pogleda, nasmeši se i kaže: “Pa dob’o, nema veze”, i nastavlja da se igra, a o tome više i ne razmišlja.
Juče je sa bakom mesio kiflice, pa su doneli i nama da probamo, a pohvalio mi se i šta je on sam umesio. Malo smuljanog testa koje se, kad se ispeklo, nekako rascvetalo, pa meni zaličilo na ružu. Kažem ja to njemu a on će: “Da, to i jeste juza”, sav srećan što sam prepoznala šta je hteo.
Malo kasnije mi stiže poruka od njegove bake, kaže: “Priča Đole dedi kako on ume da mesi i baka ume da mesi, a čika Jade nema pojma!” Za one koji ne znaju, čika Jade je moj dragi. 🙂
Danas sam ga pitala da li hoće da nauči Radeta da mesi kiflice, da me ne bruka pred komšilukom kako nema pojma. Pristao je, cerekajući se. 🙂
Više puta mi je bilo žao kad napravim nešto, odnesem baki i deki da probaju, a on samo pogleda, slegne ramenima i kaže: “Nema veze, imam ja bananu”, pa sam zato danas rešila da napravim keksiće koje će i on moći da jede, jer sadrže sve što on sme. Kad sam im odnela, bili su još topli, pa je on pipnuo i rekao: “V’uće. Posle”. Ali, bilo mu je drago što sam napravila kolače baš za njega. Svima je ispričao kako ja pravim najbolje kolače. 😉
Teško je to, kad zbog alergija nešto ne smeš. Razumem kako mu je jer se i ja tako sa nekim alergijama patim ceo život, mada ne u toj meri kao on. Ali, on je dobro i pametno dete, pa od toga ne pravi problem i mislim da je, osim što se zbog toga zdravije hrani i razvija, mnogo mirniji i razumniji. A to je i jedini način da se sa alergijama boriš, da jednostavno prihvatiš da nešto ne smeš i ne pokušavaš da prekršiš to, pošto dobro znaš kakve su posledice.
Recimo, jedna od mojih najjačih alergija na hranu je ona na badem. Dovoljan je jedan, da sva budem u tufnama i da se češem dok god ga ne izbacim iz sistema. I ne moram da ga jedem, ako u kozmetici ima bademovog ulja (što je čest slučaj), dešava se isto. Zbog toga moram dobro da iščitam sastav svega što kupujem, i trudim se da izbegavam sve što mi je sumnjivo, jer ne želim sebi da pravim neprijatnosti.
Današnja deca jedu mnogo obrađene hrane, industrijskih keksova, grickalica, nezdravih napitaka i previše šećera, zbog čega ih je mnogo kojima prikače epitet hiperaktivnog, a pritom je u većini slučajeva u pitanju samo loša ishrana. Da ne pričamo o gojaznosti i dijabetisu, koji su danas problem broj jedan, jer je mnogo ne buckaste, već baš debele dece.
Ali naš Đole je jedno pametno dete koje uopšte ne traži ono što ne sme, kao da ne postoji. Zbog svega toga, današnjekeksiće sam prilagodila njemu i jeo ih je u slast. 🙂
Ovi keksići, inače, mogu da budu i posni ako svinjsku mast zamenite margarinom, ali ja o tome ne želim ni da razmišljam, jer margarin je najnezdravija masnoća ikada napravljena. Mast se može zameniti puterom, mada se u ovakvim testima mast mnogo bolje ponaša, budu lepši, hrskaviji i tope se u ustima.
Evo recepta:
Potreban materijal: 100 gr ovsenih pahuljica, 150 gr pšeničnog brašna (i još malo za mešenje), 100 gr svinjske masti (sobne temperature), 5 kašika šećera, 1/2 kašičice soli, 1 kesica cimeta (može i manje ili nešto drugo ako ga ne volite), 1 kašičica sode bikarbone, 3 kašike tople vode, 100 gr suvog grožđa.
Pošto sam kupila one krupne, obične ovsene pahuljice, samlela sam ih u mlinu za kafu, tek da ih malo usitnim. Ako ste kupili one sitne, za mlevenjem nema potrebe.
Samlevene pahuljice stavila sam u činiju za mešenje, dodala im brašno, šećer, so, cimet i sodu bikarbonu, pa sve dobro promešala. Dodala sam mast i vodu, pa mešala viljuškom dok masa nije počela da liči na testo.
Zatim sam dodala grožđe, još jednom promešala, pa uz dodavanje brašna, zamesila fino, glatko testo. Uvila sam testo u foliju, pa stavila u frižider na pola sata da se malo ohladi, da bi se lakše oblikovalo.
Posle pola sata sam obložila pleh za pečenje papirom i uključila rernu da se zagreje na 200 C.
Sipala sam malo brašna na radnu površinu pa, uz dodavanje brašna, razvukla testo oklagijom na debljinu od oko 1 cm. Modlom sam vadila oblik srca, mada može bilo koji drugi, pa ređala u pleh na malo većoj razdaljini jer keksići u toku pečenja poprilično narastu. Inače, moja modla je prilično velika, pa sam od ove smese dobila oko 35 komada, a mislim da bi bili još lepši da sam pravila sitnije, kao vanilice.
Kada sam napunila pleh, a rerna se zagrejala, stavila sam keksiće da se peku oko 15-tak minuta, dok nisu blago porumeneli. Pečene sam onako sa papirom izvadila iz pleha i ostavila da se potpuno ohlade, jer dok se hlade postaju hrskaviji, a onda spakovala u jednu od onih metalnih kuhinja, koje su najbolje za čuvanje ovakvih testa.
Divni su, ukusni, hrskavi, tope se u ustima a odlično idu uz kafu ili čaj. 🙂
Prijatno! 🙂
#keksići #ovsenikeksići #keksićisasuvimgrožđem
