Posle svih ovih godina koliko kuvam paste, mislila sam da više ništa ne može da me iznenadi, ali izgleda da sam se prevarila. Ova pasta arrabiata je tako jednostavna a tako ukusna, da sam zaista ostala bez teksta. Toliko me iznenadila, da evo već satima razmišljam KAKO je tako ukusna, a pritom nema ništa posebno od sastojaka, jer to je ipak jedna vrsta sosa od paradajza. U redu, ima i paprike i čilija, što je i čini “ljutom”, ali opet…
A onda mi je, onako odjednom, sinulo! U pitanju je dugo krčkanje sosa. Kao što sam više puta rekla, ja pastu kuvam uglavnom onda kada nemam vremena, tako da se sva ta jela prave uglavnom za 10-15 minuta. Danas sam imala vremena, nisam uopšte morala da žurim, a i vreme je bilo predivno, malo kiše-malo snega, tako da sam se zavukla u kuhinju raspoložena za eksperimentisanje i naučila nešto novo.
Što se imena paste tiče, ljutina se ne odnosi na sam ukus i ljute papričice kojih ima u receptu, već je u pitanju pridev ljuta, izveden od glagola ljutiti se. Verovatno je ona mamma ili nonna koja je prva skuvala ovaj sos bila ljuta, pa joj se omakla ruka, stavila je malo više ljute paprike i tako nastade arrabiata.
Nemojte ovo doslovno shvatiti jer nisam uspela da nađem ništa o samom istorijatu ovog recepta, ali to je neko moje razmišljanje na tu temu, jer najbolje stvari uvek nastaju slučajno, a pošto je i ovo jedan od recepata iz kuhinje siromaha (cucina povera), pretpostavljam da je nastala tako nekako.
U nekim krajevima, u ovaj sos se dodaje i malo votke. Kod mene je nema, a vi, ako želite, možete da dodate, ništa ne smeta.
Nego, da pređem ja na recept, mislim da sam ga dovoljno nahvalila. Kao što rekoh, ovaj sos se kuva malčice duže, oko pola sata, ali upravo u tome je tajna njegovog fenomenalnog ukusa. Da krenemo…
Potreban materijal (za 2 osobe): 180-200 gr paste (za ovaj recept se po pravilu koriste penne, tako da sam ih koristila i ja), 1 mala glavica crvenog luka, 1 čen belog luka, 2 paradajza, 1 samlevena sušena paprika (ili 2 mlevene čili papričice), 1/2 kašičice čilija u prahu, 3 kašike maslinovog ulja, so, biber, 1 kašičica žutog šećera, malo sušenog bosiljka i peršuna, za služenje – malo parmezana.
Prvo sam sve pripremila. Paradajz sam oljuštila, pa isekla na četvrtine, stavila u blender, dodala 1.5 dl vode i sve fino samlela. Pretpostavljam da ovaj korak možete da zamenita sa pola litre nekog gustog kuvanog paradajza ili jednom konzervom pelata, ali ja kad god mogu koristim svež.
Sušenu papriku sam samlela u mlinu za kafu. U originalnom receptu se koriste sušene papričice, ali meni je to prejako, pa stavim običnu sušenu papriku, a posle dodam mrvicu čilija i dobijem taman onoliko ljutine koliko volim.
Crveni i beli luk sam oljuštila pa sitno iseckala i sve je bilo spremno.
Dublji tiganj sam stavila na ringlu da se greje, pa sipala ulje. Kad se ulje zagrejalo, dodala sam luk (i crveni i beli), pa kratko propržila, tek da malo porumeni. Onda sam dodala prvo mlevenu papriku i još malo ispržila, zatim mleveni paradajz, pa smanjila temperaturu na pola i polako krčkala oko pola sata, dok sva suvišna tečnost nije isparila.
Povremeno sam mešala da ne zagori i usput dodavala začine (so, šećer, biber, čili, bosiljak, peršun), pa negde pred kraj kuvanja sosa, u drugu šerpu stavila penne da se skuvaju u dosta posoljene vode po uputstvu sa pakovanja.
Kuvane penne sam ocedila, pa ubacila u tiganj sa sosom, dobro izmešala i skinula sa vatre. Poslužila sam ih odmah, posute sa malo parmezana i peršuna i bile su više nego ukusne. 🙂
Prijatno! 🙂
#pastaarrabiata #ljutapasta #ljutimakaroni #cucinapovera #crvenkapinakujna
