Testenine, lazanje, rizota

Pasta sa kobasicom

Kobasice se na mom repertoaru mogu naći vrlo retko i isključivo ako sam ih nabavila od nekoga kome verujem. Onda volim da napravim nešto poput ove divne paste sa kobasicom.

Otkad sam počela da pišem, prijatelji mi često prosleđuju teme, ono o čemu bi trebalo da se priča malo više jer je veoma važno. Tako sam pre neki dan, od dragog prijatelja, dobila snimak kratkog dokumentarca o štetnosti natrijum glutaminata, uz rečenicu: “Znam da sve znaš o ovom, ali podseti i druge.” 

Daleko od toga da znam sve, ali trudim se. I mislim da sam već malo pisala o tome, ali da treba podsećati bližnje, a to ste, za mene, svi vi. Zato sam i rešila da o tome pišem danas, jer mi je dao razloga da o tome razmišljam.

Pre dosta godina sam počela malo više da čitam o aditivima u hrani i da izbegavam sve veštačko. Dotle sam i ja, kao mnogi drugi, umesto soli koristila razne varijante sušenih začina tipa svima dobro poznate “Vegete”, ponekad kuvala supe iz kesice, koristila margarin umesto putera, rafinisano suncokretovo ulje za kuvanje i još mnogo toga.

Od momenta kad sam počela da se interesujem za sastav onoga što kupujem, sve sam to izbacila iz upotrebe. Koristim još jedino kocke za supu, ali i tu se trudim da koristim one kvalitetnije, organske, kojih ima u prodavnicama zdrave hrane. Jesu malo skuplje, ali su bar bez aditiva, što je u današnje vreme velika stvar.

Pre nekog vremena, ispričam to svom prijatelju, a on mi kaže kako on i za to ima svoj način, ono što se ja već duže vreme spremam da uradim, pa nikako. Ali moraću, i pisaću i o tome. 

Elem, on kupi goveđe i juneće kosti i rebarca, pa skuva jaku supu. Stavi prvo da proključa, a onda smanji temperaturu i kuva dok se sve potpuno ne raskuva. Onda izvadi kosti, meso usitni i podeli u plastične čašice, pa ih zalije supom i zaledi. I onda, kad god mu zatreba, ima i za supu i za razna druga jela. Odlična ideja. Isto to može da se uradi i sa piletinom.

I ja nameravam to da uradim, samo mislim da ću da stavim i malo raznog povrća i biljnih začina, jer to sigurno ne može da im pokvari kvalitet, a onda može tako u čašice, a može i u posudice za led, pa kad se zaledi, dobijem prave kocke za supu. 

Jer, aditivi koje nam velike industrije ubacuju u hranu su veliko zlo. Konkretno natrijum glutaminat (E-621) pojačava ukus, pa nam prosto stvara zavisnost od određene hrane koju jedemo iznova i iznova i ne možemo da stanemo. 

A pritom, od njega dobijamo glavobolje i migrene, probleme sa probavom u vidu povraćanja i dijareje, oštećenje sluznice želuca, zatim osip na koži, napade panike, astmu, promene raspoloženja, otečene podočnjake, muškarci imaju problema sa prostatom, a kod starijih može da dovede i do Alchajmerove i Parkinsonove bolesti.

Konkretno, ja od njega dobijam osip po koži lica. Kad me sretnete, pa vidite da mi je lice osuto i da po obrazima imam sitne crvene bubuljice, znači da sam bila nevaljala i prethodnog dana pojela nešto što ne smem…

A to su opasne stvari, sa kojima se ne treba igrati. Često pričam o tome kako nije svejedno da li je nešto “sa dodatkom” neke namirnice ili “sa ukusom” iste. Ako je nešto recimo “sa belim lukom”, to nije isto što i “sa ukusom belog luka”, jer u ovom drugom slučaju u pitanju je veštačka aroma.

Jedno vreme, kad su počeli da prave kiselu pavlaku sa raznim ukusima, bilo je teško uopšte naći onu običnu. Promovisali su ovu sa dodatim ukusima, da bismo se navikli i onda sve više kupovali baš nju, pa su ovu običnu prosto krili od nas, stavljajući je u vitrine iza ove. Ona je je malčice skuplja, a uopšte ne sumnjam da u njoj ima nečega što stvara zavisnost, tako da ćemo mi da kupujemo nju, a trgovci i proizvođači da trljaju ruke…

A pritom se od takve hrane razboljevamo, pa onda da bismo se lečili punimo džepove i industriji lekova. Super! 

Svima njima dobro, a to što smo mi sve deblji, sve depresivniji, sve umorniji, istrošeniji i bolesniji, koga je briga?! “Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane.” Samo vi navalite na veštakise i nastavite da nam punite džepove…

E pa neće moći, bar što se mene tiče. Jok ja!

Nije mi teško da na svemu što kupujem prvo dobro pregledam sastav i tek onda odlučim da li mi to zaista treba. U suštini, mene je na to muka naterala, s obzirom da sam intolerantna na mnogo toga, da se ceo život patim s alergijama i da mi je već više od dvadeset godina želudac preosetljiv. Vi budite pametniji, pa učite na mom primeru, učinite to pre nego što se razbolite.

A nije tako teško, verujte mi. Kad sam rešila da se vratim na prave stvari, neko vreme mi je stvarno nedostajao ukus koji daje natrijum glutaminat. Naročito što sam godinama umesto soli koristila te mešane sušene začine imajući u glavi idealnu sliku kako tu nema mnogo soli, a ima mnogo povrća. Aha, važi… I kad sam prestala, nekako mi je, posle toga, hrana sa solju imala nepotpun i bljutav ukus, ali to je trajalo svega nekoliko dana, brzo sam se “skinula” sa pojačivača ukusa. 

Sada, posle više godina od kako koristim samo prave, čiste začine, umesto margarina puter i svinjsku mast, umesto suncokretovog ulja uglavnom maslinovo i ponekad kokosovo, mogu da vam kažem da se osećam daleko bolje, daleko se ređe razboljevam jer mi je imunitet bolji, a i alergije su se smanjile i ublažile, neke od njih čak i nestale.

Iz istog razloga ne kupujem više ni razne prerađevine od mesa. Kupujem samo ono što vidim šta je (slaninu, pršutu i slično) ili ako dobro znam poreklo. Ono za šta se koriste samo osnovni začini (so, biber i paprika), a ne aditivi i gde mi niko ne uvaljuje najgore delove mesa, a onda ih prerađuje do neprepoznatljivosti, da bi moglo da se proguta. 

Kad smo kod toga, jel’ znate šta znači pašteta? PA-ŠTETA da se baci. 

Jeste, u pašteti i sličnim prerađevinama nalazi se sve ono što bi u suštini trebalo da se baci. Zato ja, kad hoću paštetu, uzmem pa je napravim sama, o čemu sam već pisala, recimo od piletine ili od tunjevine. Nije teško, nije komplikovano, samo treba malo volje.

Što se današnje paste tiče, ona je sa kobasicom kojoj znam poreklo, pa sam zato rešila da o njoj pišem. Ne kupujte bilo kakvu, jer u njoj zaista može da bude svega, a najmanje onoga što treba, mesa.

I pošto sam vas propisno udavila za danas, da pređem na recept… 

Potreban materijal (za 2 osobe): 180-200 gr testenine po izboru (koristila sam školjkice), oko 150 gr sušene svinjske kobasice, 4 struka mladog luka (ili 1  malo veći praziluk), 1 šaka sušenog paradajza, 2 kašike maslinovog ulja, 1 čaša kisele pavlake, so, biber, peršun, bosiljak; za služenje: malo parmezana i nekoliko maslina.

Kobasicu sam iseckala na tanke kružiće, mladi luk očistila, oprala, pa takođe isekla na kružiće. Sušeni paradajz sam malo usitnila. Pošto imam domaći, nije u ulju, pa ako koristite onaj iz ulja, ocedite ga, pa onda iseckajte. 

Testeninu sam skuvala kao i svaku, u dosta slane vode. 

A dok se testenina kuvala, u dubljem tiganju sam zagrejala 2 kašike ulja, pa propržila kobasicu. Kad je već dobila hrskavu koricu, dodala sam mladi luk i pržila i njega dok nije malo svenuo, a onda sklonila tiganj sa vatre pa dodala kiselu pavlaku, sušeni paradajz, malo soli, bibera, peršuna i bosiljka i sve dobro izmešala.

Testeninu sam ocedila, pa dodala u sos, vratila još malo na vruću ringlu i dobro izmešala. Probala sam, pa doterala ukus začinima, a onda sklonila sa vatre i poslužila odmah, posutu sa malo parmezana i dekorisanu maslinama.

Uz ovu divnu pastu poslužila sam zelenu salatu, što ovom jelu daje divnu svežinu i čini ga mnogo manje teškim. 

Bilo je zaista odlično, a uz to i veoma brzo, pošto je za pripremu dovoljno nekih 15-20 minuta.

Prijatno 🙂

Please follow and like us:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *