Testenine, lazanje, rizota

Pasta sa slaninom i paprikom

Pasta sa slaninom i paprikom je još jedan od recepata sa velikog repertoara kulinarskog maga Đenara Kontalda. Doduše, malčice sam promenila neke sastojke, ali toliko malo da skoro da i nema razlike. Prvenstveno što se tiče testenine. On je u svom receptu koristio taljerine (nešto zmeđu taljatela i kapelina), a ja graminja grosa (podseća na kratke i malo uvrnute bukatine).

Onima koji se ne bave ovom tematikom, ove vrste testenina verovatno nisu ni poznate. Nije svima bitna razlika između testetnina, dovoljno im je da razlikuju duge (kao što su špageti) i kratke koje se kod nas zbirno zovu makaroni, a nije tako. Makaroni su samo jedna vrsta testenine, karakterističnog oblika. To je ona kratka, sa rupom kroz sredinu, pa malo uvrnuta.

Kod nas se takve greške često prave, pa se tako i svi žuti sirevi zovu kačkavaljima, iako je to pogrešno. Kačkavalj je određena vrsta sira, a ne grupa sireva. Svi oni imaju svoja imena. Zbog toga su, recimo, Grci zaštitili fetu, pa su naši proizvođači morali da menjaju imena svim sirevima tog tipa. I treba tako, jer su preterali. Ono što je prava grčka feta, apsolutno nema veze sa onim što se kod nas prodavalo pod istim imenom. Tako da mislim da su to učinili s pravom, mada narod i dalje sve te sireve zove fetom, po navici.

Ali zašto je do toga uopšte došlo? Pa verovatno zato što je neki prevodilac nekada davno zakazao, pogrešno preveo nešto, a s obzirom da u to vreme nismo imali internet, pa te informacije nisu bile dostupne svima, ostalo je na tome. Jedan pogreši, drugi prihvati ne razmišljajući, do trećeg je već sve to u upotrebi kao sasvim normalno, i tako i ostane. Niko se ne trudi da grešku ispravi, jer je s tim završeno, šta sad tu ima da se razmišlja dalje i “izmišlja topla voda”?

I tako, kod nas na tržištu može da se nađe možda petnaestak različitih oblika testenine iz industrijske proizvodnje. Privatne radionice naprave još poneku, ali njih još uvek ima veoma malo. Ako želite nešto drugo, novo, bićete prinuđeni da platite bar jedno tri puta više i kupite neke italijanske. E, ja sam ovog puta uradila tako nešto, kupila graminja grosa i farfale. Ali na sreću, nisam ih preplatila, našla sam ih na akciji po ceni domaćih, pa kako volim da istražujem, odmah kupila po dva pakovanja.

Jer, testenine po sastavu jesu iste ili slične, ali se ti oblici ne prave samo zbog raznolikosti na tanjiru. Različiti oblici imaju zadatak da drugačije skupljaju sos, pa su tako neki bušni, neki pljosnati, neki glatki, neki rapaviji, neki uvrnuti, neki pravi, neki kratki, neki dugački… Na svima njima sos se drukčije zadržava, i to je osnovni razlog postojanja toliko vrsta.

Naravno, mnogi od tih oblika postali su obeležje regija u kojima su nastali, u kojima ih domaćice i danas prave ručno, kao što su oduvek i činile. Ali da se vratim na današnji recept. Primetićete da ima dosta sastojaka, ali ničeg specijalnog, sve su to namirnice koje mahom imamo u kući. Zbog toga je ovaj recept jedan od onih jeftinijih, koji u Italiji spadaju u tzv. kuhinju siromaha (u originalu “cucina povera”).

I kao sva jednostavna jela, i ovo je fenomenalnog ukusa, pa zato, da ne dužim, nego da pređemo na kuvanje:

Potreban materijal (za 2 osobe): 180-200 gr testenine (graminja grosa je bio moj izbor), 1 mala glavica crvenog luka, 1 crvena paprika, 80 gr dimljene slanine, 1/2 sveže crvene papričice, 1 veliki paradajz, 1/2 veze svežeg peršuna, sok i kora 1/2 limuna, so, biber, 3 kašike maslinovog ulja; za služenje: malo rendanog sira parmezana.

Prvo sam pripremila sve sastojke. Crveni luk sam očistila pa sitno iseckala. Crvenu papriku sam oprala, očistila od semenki i iseckala na kockice. Dimljenu slaninu sam kupila isečenu na tanke šnite, a onda isekla na štapiće. Papričicu sam oprala, pa polovinu isekla na kružiće, a ostatak ostavila za drugu priliku.

Paradajz sam oprala, očistila od semena, pa samo “meso” isekla na kockice. Peršun sam oprala, odvojila 1/2 veze (jednu dobru šaku), pa ga isekla što sitnije. Limun sam dobro oprala, pa izrendala koricu i iscedila sok.

Stavila sam testeninu da se kuva u dosta slane vode, po uputstvu sa pakovanja.

U suv tiganj sam stavila pola iseckane slanine da se hrskavo isprži, a onda je izvadila i ostavila da se ocedi na upijajućoj hartiji.

U isti tiganj sam sipala 3 kašike maslinovog ulja, pa ubacila luk i papriku i propržila ih kratko, a onda dodala ostatak slanine, malo soli i bibera i ostavila da se prže na srednjoj temperaturi, dok se testenina ne skuva a povrće omekša.

Skuvanu testeninu sam ocedila, sačuvala malo vode od kuvanja, a onda je ubacila u tiganj. Dodala sam peršun, papričicu, paradajz, limunov sok i koru, sve dobro izmešala, pa uz neprestano mešanje pržila sve još oko minut. Dodala sam i malo one sačuvane vode od kuvanja (oko trećinu šolje), da ne bude suvo, a onda skinula sa ringle i odmah podelila na tanjire.

Posula sam gotovu pastu sa malo parmezana, dodala i onu hrskavu slaninu, a onda odmah poslužila uz zelenu salatu. Bila je fenomenalna, kao i svi Đenarovi recepti. On svaki recept završi tako što vikne: “Zašto kuvam tako dobro”, u šali, naravno, jer to je deo njegovog šarma. U svakom slučaju, ako rešite da probate, uživaćete kao mi juče.

Prijatno! 🙂

#crvenkapinakujna #pasta #jednostavnatestenina #jeftinatestenina #đenarokontaldo #testenina #slanina #paprika

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *