Skoro svaki recept za pripremu testenine sadrži uputstvo da se ona kuva u mnogo posoljene vode, po uputstvu na pakovanju. Ipak, već neko vreme znam da može da se kuva i drukčije, kao pasta u stilu rizota. Znam, ali nisam probala. Znači, uz dodavanje po malo supe, dok se ne skuva i apsorbuje svu tečnost.
Ovaj recept pomalo liči na jedan o kome sam već pisala, za tostiranu pastu u jednom loncu, ali se mom dragom i meni ovaj današnji dopao malčice više. Znam, ponavljam se i svaki put kad probam nešto novo što mi se dopadne, kažem da me odavno nešto nije tako iznenadilo, ali zaista je tako.
Ipak, kad razmislim o tome, nije to ni tako loše, jer to znači da sve ovo još uvek radim s ljubavlju. Pa, da ne dužim onda, nego da pređemo na kuvanje, slažete se? Evo recepta:
Potreban materijal (za 2 osobe): 180-200 gr sitnije testenine (koristila sam integralne spiralice – fusilli), 2 veće glavice crnog luka, 1 kašičica šećera, 2 kašike maslinovog ulja, 1/2 čaše belog vina, 1 kocka za pileću supu, so, biber, peršun, 100 gr sira sa plavim plesnima (koristila sam Dorblu).
Prvo sam pripremila luk. Očistila sam ga, stavila u kuhinjsku seckalicu i samlela. U jedan manji tiganj sam sipala 1 kašiku ulja, pa ga stavila na ringlu da se zagreje. Zatim sam dodala luk i šećer, pa stavila da se na srednjoj temperaturi dinsta 20-tak minuta uz povremeno mešanje, dok se nije karamelizovao i dobio lepu boju. Poslednjih 5 minuta sam isključila ringlu i ostavila ga tako da se krčka još malo, dok pripremim ostalo.
U drugi, dublji tiganj, u kome najčešće kuvam sosove za testenine, sipala sam preostalu kašiku ulja, pa stavila na ringlu da se zagreje na temperaturu malo manju od najjače. Zatim sam dodala suvu testeninu, pa je blago tostirala jedno 5 minuta, dok nije dobila malo boje. Zatim sam je zalila vinom, pa dodala jednu veliku šolju vode.
Da ne bih prljala i treći sud, direktno u vodu u kojoj se testenina kuva, dodala sam kocku za supu, pa promešala da se istopi.
Dok se testenina kuvala, isekla sam sir na kockice. Ako ne volite plesnive sireve, uzmite neki drugi, koji volite. Može i parmezan ili nešto slično.
Kad god bi tečnost usahla, dodavala sam po malo vruće vode, tek da ogrezne, i kuvala dok se nije skuvala da bude “al dente”, kao i obično, znači, da bude kuvana, ali da se oseti pod zubom. Probala sam, pa doterala ukus začinima, solju, biberom i peršunom.
Kad se testenina skuvala i tečnost sasvim usahla, dodala sam u tiganj i karamelizovani luk i sir, dobro izmešala i poslužila odmah, uz isto ono vino koje sam sipala i u jelo. Jer, kako to Đenaro Kontaldo, moj guru italijanske kuhinje, uvek naglašava: “Ne postoji vino za kuvanje. Ako nije dobro za piće, nije ni za jelo.” Baš tako!
Bilo je zaista odlično, onaj karamelizovani luk daje sasvim posebnu teksturu i aromu, a sir se lepo topi i dodaje svoju aromu, tako da nas je jelo potpuno oduševilo. Kaže moj dragi: “Malo si se više namučila da ga spremiš, ali vredelo je. Spremi još koji put”. Hoću, naravno.
Probajte, uživajte i prijatno vam bilo 🙂
#crvenkapinakujna #pasta #risotto #rizotostil #rizototestenina #karamelizovaniluk
