Ovaj recept sam, pre mnogo godina, sasvim slučajno čula od moje najdraže komšinice. Onako usput, u jednoj rečenici mi je objasnila o čemu se radi i otišla da sprema. Ja probala, dopalo mi se, pa sam malo eksperimentisala.U principu, jednostavno je, ali malo pipavo. Traži vremena da se spremi. Inače, ovo je recept za one koji vole čips, ali bi da izbegnu prženje. Kad se lepo ispeče, ima ukus čipsa, spolja je hrskav, a unutra fino mekan, jer se ne seče onako tanko. Ja volim čips, ali ga izbegavam. Prvo što mi svi kupovni smetaju zbog ko zna kakvih aditiva i pojačivača ukusa, a drugo zbog previše soli. Inače, velika se dževa diže na krompir, a nije baš toliko kriv za sve. A greška koju svi pravimo je to što ga uglavnom koristimo kao prilog uz neko meso. Sasvim je dovoljan sam, uz neku salatu. I naravno, važna je umerenost.
A kao i mnogo drugih vrsta povrća, krompir potiče iz Južne Amerike. Uzgajao se na Andima, u Čileu i Peruu. U Evropu ga je, još u XVI veku, prvi doneo španski osvajač Pizarro, a u naše krajeve Dositej Obradović, u vreme Prvog srpskog ustanka.
Kako kaže moja profesorka španskog, Peruanka Kati, u Peruu i danas postoje čitave pijace na kojima se prodaje samo krompir, a na svetu postoji oko 1500 vrsta. Blago njima, jer mi osim za beli i roze, dalje skoro da i ne znamo. U poslednje vreme nam stiže i tzv. slatki krompir ili batat, ali je mnogo skuplji, pa se retko ko odlučuje i da ga proba. A fantastična je namirnica.
Elem, krompir sadrži skoro sve vitamine B grupe, kao i A, H, C i E. Postoji i jedna zanimljivost, više vitamina C ima u mladom nego u starom krompiru. Osim vitamina, sadrži i minerale, kalijum, fosfor, magnezijum i gvožđe i oni se uglavnom nalaze odmah ispod kore, pa je krompir zbog toga bolje spremati u ljusci. Diuretik je, pa zbog toga utiče i na snižavanje krvnog pritiska. Zbog vlakana koja sadrži, smatra se da smanjuje rizik od raka debelog creva. Pomaže ženama u menopauzi, utiče na bolje raspoloženje i još mnogo toga. Ali nije lek za sve. Ne preporučuje se bolesnicima od reumatskih bolesti i dijabetesa. U svakom slučaju, krompir je jedna odlična namirnica i ne treba ga izbacivati iz upotrebe, ali ga treba pripremiti na zdrav način, da bismo iskoristili sve što može da nam pruži.
Sve sam rekla osim glavnog, zašto sam ove krompiriće nazvala “pevajućim”. To mi je palo na pamet kada sam ih prvi put spremala, zbog zvuka koji se čuje iz rerne dok se peku. Probajte da ih napravite, pa ćete shvatiti. 😉
Inače, kad spremam ove krompiriće, ponekad stavim i šargarepu, zelen, crni luk i sve je izuzetno ukusno kad se ispeče na ovaj način.
Evo recepta:
Da napomenem, za ovaj recept vam neću dati mere, jer to zavisi od broja osoba za koje spremate i njihovog apetita. A potrebni sastojci su: krompir, palenta, začini po želji, nekoliko kašika ulja.
Prvo uključim rernu da se zagreje na 220 C.
U dublji tanjir sipam palentu, dodam začine po želji (obično su to so, biber i ruzmarin), pa izmešam.
Krompir oljuštim, operite, pa tako mokar isečem na ploške, kao što ga inače sečem za pečenje.
Pleh za pečenje obložim papirom (možete ga podmazati uljem ako nemate papir), pa ploškice krompira valjam u palentu sa začinima (ne brinite, lepi se jer je krompir mokar) i slažiem u pleh. Gledam da sve stoji poređano u jednom redu, da ne ide jedno preko drugog, što je vrlo važno, jer bi se inače slepili.
Kad sve završim, poprskajte malo uljem, pa stavim u rernu da se peče i smanjim temperaturu na 180C. Biće potrebno ko 35-40 minuta da lepo porumene.
Kad se ispeku, izvadim iz rerne i poslužite vruće, sa nekom finom salatom. Danas su to rotkvice u grčkom jogurtu, a ako postite, može i zelena, kupus salata ili bilo šta drugo jer uz krompir ide sve. Divni su, spolja hrskavi a unutra pahuljasti i meki.
Probajte i prijatno 🙂
#pečenikrompirići, #krompirizrerne #krompirupalenti #pevajućikrompirići #posno #crvenkapinakujna
