Piadina Romagnola je još jedno fino testo koje spada u tradicionalnu italijansku kuhinju. Podseća na lepinje ili male pogače, a slično testo može se naći u još mnogo drugih zemalja. Na primer, slične su meksičke tortilje, arapski pita hleb i indijski naan. Ali, kad sam jutros pozvala dragog na doručak i kad ih je video na stolu, rekao je: “Mmmmm… pravila si savijačice”. Naime, i kod nas u Banatu se pravi nešto slično, što Lale zovu savijačice.
Sve su to varijacije na temu. Sastav se malo razlikuje, ali se sve prže/peku u tiganju. Neke na ulju, neke bez, jer već u svom sastavu imaju masnoće, pa nije potrebno podmazivanje tiganja.
Nešto slično pravila je i moja baka, ali je to bilo kiselo, hlebno testo. Ona je otkidala parčad umešenog testa, razvlačila prstima i pržila na vrelom ulju. Mada, to više podseća na prženu picu (pizza fritta).
Piadina Romagnola je zanimljiva i zbog toga što njena debljina varira, u zavisnosti od regije. U nekim delovima Italije pravi se tanka i ona se služi samo preklopljena, dok se u nekim drugim pravi deblja, koja se pečena raseče kao lepinja, nafiluje po želji, pa ako je filovana sirom, stavi još malo na tiganj, da se sir u njoj istopi.
Prave se i slane i slatke varijante. Slane se najčešće filuju sirom, pršutom, povrćem, dok se slatke filuju džemom, čokoladom, orasima… Kao naše palačinke. Sve u svemu, ovo je jedno testo koje se brzo i jednostavno pravi, a zgodno je za onaj tzv. branč (kasni doručak ili rani ručak) vikendom, kad nigde ne žurite, a želite da obradujete ukućane.
Sve zajedno, potrebno je oko sat vremena, tako da možete da zamesite, pa popijete kaficu, odradite sve druge jutarnje rituale, i kad se vratite, razvučete testo, ispečete ga i nafilujete za 15-tak minuta. Brže od odlaska u pekaru, a daleeeko kvalitetnije.
Pa da krenemo sa mešenjem…
Potreban materijal (za 2-4 osobe): 250 gr brašna, oko 1.5 dl mlake vode, 1 kašika masti, 1/2 kašičice soli, 1/2 praška za pecivo; fil po želji, sladak ili slan ili oba.
U dublju činiju sipam prvo brašno. Dodam mast, so i prašak za pecivo, pa polako dodajem vodu i mesim, dok ne dobijem fino glatko testo. Pokrijem ga, pa ostavim da se odmara oko pola sata.
Posle pola sata ga podelim na 4 dela, pa svaki razvučem u krug do veličine tiganja.
Tiganj stavim na ringlu da se greje, pa kad se zagreje smanjim temperaturu, i na umerenoj vatri pečem piadine. Stavljam jednu po jednu, okrećem kad vidim da počnu da se pojavljuju žute mrljice. Otprilike po nekoliko minuta sa svake strane.
Pečene slažem na tanjir i čuvam pokrivene krpom, da bi ostale tople.
Kad sve ispečem, nafilujem po želji i služim slane sa domaćim kefirom, a slatke sa sokom od ceđene pomorandže.
Slane sam danas filovala krem sirom, pečenicom i zelenom salatom
a slatke džemom od šljiva i kokosom.
Napomena: gledajte da ih filujete vruće, jer se tada lakše savijaju.
Ili ih napravite deblje, pa možete da ih filujete kao lepinje.
I još nešto, dok sam ih pekla, palo mi je na pamet da bi ih bilo lepo jesti uz nešto sa roštilja, na kome bi mogle i da se ispeku i koriste umesto lepinja.
Prijatno! 🙂
#piadinaromagnola #lepinje #tortilje #pitahleb #savijačice #crvenkapinakujna
