Sedim jutros, pijuckam prvu kaficu i razmišljam šta bih danas mogla da kuvam. I kao poručen, na televizoru se pojavljuje nasmejani Rudolf van Vin i sprema neku rolovanu piletinu, sa listićima žalfije i parmskom šunkom… Ne zvuči loše, ali nemam ni listiće žalfije ni parmsku šunku. Doduše, nemam ni piletinu, ali to nije problem, kupiću je u marketu. I tako rešim da napravimnešto slično, sa onim čega imam, te tako nastade ovaj recept za piletinu sa sušenim paradajzom i slaninom.
Bilo je u frižideru još dosta namirnica koje bi mogle da posluže za rolovanje, sjajnih dodataka kao što su masline, inćuni, kapari, sirevi, sušeni paradajz, patlidžan i paprika… Muka kad nemaš, a muka i kad imaš previše mogućnosti! Za šta se odlučiti?
Setih se starog prijatelja koji nas je jednom prilikom pozvao na ručak, spremio piletinu sa kikirikijem ali ne onako kako je svi spremamo, nego je hteo da se pokaže, pa natrpao sve moguće i nemoguće začine koje je uspeo da nađe.
Mislim da ne treba ni da vam pričam na šta je to ličilo. Prezačinjeno, pretrpano, preterano u svakom pogledu. Nije mi se dopalo. Uljudno sam probala, malo i pojela, ali rekla da nisam baš mnogo gladna i odbila ljubaznu ponudu za repete.
Ljudi često nemaju meru. Ni što se tiče količine, ni što se tiče začinjavanja. Kod mene je kvalitet uvek iznad kvantiteta. Ne moram da jedem mnogo, ali mi je bitno šta jedem, kakvog je ukusa i kako izgleda.
Zato mi se mnogi čude kad kažem da, bez obzira što nemamo nešto mnogo novca, ne kupujem nezdrave stvari. Iz upotrebe sam potpuno izbacila suncokretovo ulje, margarin, veštačke začine, pojačivače ukusa i još mnogo toga.
Nije mi bio problem da izbacim sve to jer je ono kvalitetno možda malo skuplje, ali ja nikada ne kupujem velike količine, kupujem onoliko koliko nam je potrebno, tako da možemo da se hranimo kvalitetno, a da nas to ne košta kao “Svetog Petra kajgana”.
Sad se setih dragog Moma Kapora koga je neki prevodilac zbog ove metafore pitao: “A otkud znate da je Sveti Petar jeo omlete? I kakva je bila ta kajgana, od koliko jaja, kad je tako skupa?” Hehe, kako to objasniti ikom normalnom na ovom svetu ko nije rođen u Srbiji?
Elem, ono što sam htela da kažem je to da je umerenost u kulinarstvu (i u životu) veoma bitna i da vrlo često važi ona čuvena deviza “manje je više”.
Sa manje sastojaka, dobićete ukusnije jelo, jer će se ukusi složiti mnogo bolje, jer će se svi ukusi koje ste hteli da istaknete osetiti, jer ćete lakše svariti obrok, jer će vam prijati mnogo više nego da ste smazali recimo celu tortu.
I tako rešim, moja današnja piletina biće sa sušenim paradajzom (koji obožavam) i eventualno malo slanine. Od začina, svega nekoliko najneophodnijih.
Da, to je to! Prava stvar! Umereno, a puno divnih ukusa, koji vas nateraju da zalogaj zadržite duže u ustima da biste duže i uživali, zatvorenih očiju, da vam ništa ne remeti taj savršeni trenutak.
Evo recepta:
Potreban materijal (za 2 osobe): 2 pileća filea (ili 1 cele grudi), 4 šnite dimljene slanine, 1 šaka sušenog paradajza, 2-3 kašike ulja, so, biber, sušeni bosiljak i peršun; za prilog, ja sam poslužila kuskus, a vi možete i nešto drugo što više volite, pirinač, krompir-pire…
Da prvo objasnim, što se sušenog paradajza tiče ja imam domaći, koji mi mama svake godine osuši na svojoj terasi, ali sam ga više puta kupovala i u hipermarketima, isečenog na tračice i spakovanog u kesice. Ako ne nađete taj, ima i onog u ulju koji je malo skuplji, ali će vam potrajati duže jer je ukus mnogo jači, tako da se koriste male količine, pa jedna teglica može da bude dovoljna za nekoliko obroka a i ulje možete da upotrebite za salate ili sosove.
Prvo sam uključila rernu da se zagreje na 180 C, pa spremila staklenu vatrostalnu činiju za pečenje i u nju sipala 2 kašike ulja.
Piletinu sam stavila u kesu za zamrzivač, pa je izlupala tučkom za meso, da je malo rastanjim. Zatim sam na ja najdebljem delu sa donje strane napravila zarez, kao džep, koji će poslužiti za filovanje.
U taj džep, ubacila sam po pola seckanog sušenog paradajza koji sam odvojila (oko 1 kašiku), preko njega stavila 1 šnitu slanine, pa preklopila piletinu i stavila u činiju za pečenje. Na svako parče stavila sam još po jednu šnitu slanine, a onda pričvrstila sa po dve čačkalice, da mi se u toku pečenja ne bi razvilo.
Poprskala sam piletinu još jednom kašikom ulja, posula sa malo krupne morske soli, sveže mlevenog bibera i bosiljka, pa kad se rerna zagrejala, stavila da se peče.
Posle nekih 40-tak minuta izvadila sam meso, pokrila ga alufolijom i ostavila da stoji nekih 10-tak minuta, što mi je dalo taman dovoljno vremena da spremim kuskus i salatu od krastavca.
Za one koji se ne sećaju kako se sprema, kuskus sam sipala u činiju, posolila ga i promešala, pa prelila sa duplo više ključale vode i poklopila. I za desetak minuta, bio je gotov.
Poslužila sam meso toplo, na podlozi od kuskusa i posuto sa malo peršuna i bilo je više nego dobro. Moj dragi kaže da je ranije najviše voleo moju piletinu sa medom, onda zavoleo Kijev, ali da je ovo još bolje, jer je kombinacija ukusa fenomenalna. Da mu verujemo na reč?
Probajte i prijatno vam bilo 🙂
