Piletina u paradajzu je jedno od prvih jela koje sam spremala još kao tinejdžerka, a onda se, u mnoštvu drugih izgubilo, tako da o njemu do sada nisam pisala. Jednostavno je, jeftino, brzo se sprema, a izuzetno ukusno, tako da sam poželela da ga podelim sa vama jer u ovo vreme, kada nemamo vremena, a hrana je sve skuplja, ovakvi recepti su “spas za sve nas”.

Nasmešila sam se pri pomenu ove fraze koju smo često koristili kao deca, dok smo igrali žmurke. Sećate se žmurki? Kamo sreće da se svi i danas malo više igramo, sve bi bilo drugačije. Neki to i rade, ali nažalost – ne svi. A zašto sada pišem o igranju? Pa, zato što sam sinoć bila u jednom mladom pozorištu, ne mladom po dužini postojanja, već po veoma mladom ansamblu. U pitanju je “Teatar Levo” koji radi u okviru KUD “Lola”.

Ne znam da li sam vam već pričala o njima, ali ne mari i ako jesam, jer zaslužuju da se ponovo pomenu. A ono što me je podstaklo da pričam o igranju je to što na svakom njihovom plakatu za predstavu, ispred spiska glumaca piše “igraju se”. Oni se zaista igraju, čak i kad igraju krajnje ozbiljne predstave. Toliko poleta, toliko strastvenosti, toliko sebe i svoje mladosti unose u predstavu, da ih je uvek milina gledati.

I još nešto, njihove predstave su besplatne! Da, da, to je za one koji kažu da nemaju para za karte, pa zato ne idu u pozorište. Nemate volje, dragi moji, priznajte to sebi. Ima mnogo ovako mladih pozorišta u kojima se ulaz ili ne naplaćuje, ili je princip “koliko date”. Dajete nešto kao prilog za nabavku kostima, rekvizita, i ostalih potrepština. A pritom, ovi mladi ljudi vam uvek donose osmeh na lice, koji ni hirurškim putem ne može da se ukloni.

Zato, proguglajte malo, pa bar povremeno pogledajte neku predstavu, u nekom od takvih pozorišta. Ne morate uvek da idete u “Narodno”, “JDP”, “BDP”, “Atelje 212” ili eventualno “Zvezdara Teatar”. Tu su i “Teatar Levo”, “Dadov”, “Kosmodrom”, “Slavija”, “Akademija 28”, kao i ona koja dolaze sa strane i gostuju po centrima za kulturu. Ima ih mnogo, a sva su zanimljiva na svoj način. U njima su, uglavnom, svoju glumačku karijeru započeli glumci koje danas znamo (ili pamtimo) kao velikane našeg glumišta. A upravo u “Teatru Levo” svoju karijeru započeli su Petar Božović, Vladimir Jevtović, Predrag Ejdus, Mirjana Karanović, Ana Sofrenović, Ivica Klemenc…

Nisam bila u pozorištu od početka pandemije koronavirusa, pa sada još uvek pomalo lebdim. Baš sam se uželela. I da završim svoje izlaganje o teatru – dajte tim mladim ljudima šansu da vas zabave, i da vam malo “umiju dušicu” što bi rekao jedan moj prijatelj, jer pozorište to zaista može.

A sada mislim da je krajnje vreme da pređem na današnji recept…

Potreban materijal (za 2 osobe): 400 gr pilećeg filea (mogu i bataci ako ne volite file), 1 glavica crnog luka srednje veličine, 2 crvene paprike, 400 gr pelatiranog pardajza (1 konzerva ili isto toliko svežeg pa oljuštenog), 2 kašike ulja (ja koristim maslinovo), so, biber, origano; za prilog: 1 kafena šoljica pirinča.

Prvo sam sve pripremila. Piletinu sam isekla po dužini na više debljih traka. Crni luk sam oljuštila pa isekla na perca. Papriku sam oprala, očistila pa i nju isekla na tračice, ili na žilijen, kako to profesionalci zovu.

Uzela sam dublji tiganj sa poklopcem, pa ga stavila na ringlu da se zagreje. Na zagrejan tiganj sam poređala komade piletine, dodala ulje, pa malo propržila meso s obe strane, tek da pobeli i dobije boju.

Zatim sam po njemu poređala luk, pa papriku i na kraju sve zalila seckanim pelatom iz konzerve. Paradajz još uvek ima vrlo visoku cenu a i nije uvek najbolji, tako da mi je žao da ga koristim za kuvanje. Zato mislim da je bolje koristiti već pripremljen pelat iz konzerve jer mu ništa ne fali, a ubran je na vreme, oljušten i često i već iseckan, pa tako spreman za korišćenje odmah.

Dakle, poređala sam povrće po mesu, zalila sve pelatom, dodala začine (so biber i origano – može i nešto drugo), a onda smanjila temperaturu na najtišu, poklopila, i ostavila da se dinsta 15-tak minuta.

Za to vreme sam skuvala pirinač, metodom apsorbcije. U šerpu sam sipala 1 šoljicu opranog pirinča, dodala iste 2 šoljice ključale vode i malo soli, ostavila da proključa, a onda smanjila temperaturu na najtišu, poklopila i ostavila ga da se skuva do kraja, za šta je potrebno 15-tak minuta. Kada se kuva na ovaj način, ostane fin i rastresit, a ne mora da se cedi jer popije svu vodu.

Posle 15 minuta proverila sam da li je sve kuvano, pa odmah poslužila, uz salaticu od svežih krastavaca i čašu hladnog rozea.

I bilo je divno! Meso je sočno, iako mnogi misle da je file suv, ovako to sigurno nije. Izuzetno je aromatično, osvežavajuće-kiselkasto, a pritom jeftino i veoma brzo gotovo. Toplo vam preporučujem.

Probajte, uživajte i prijatno vam bilo 🙂