Lep je osećaj kad vas, posle mnogo godina kuvanja i mešenja, nešto tako iznenadi kao što je mene danas iznenadio ukus ovih divnih projica sa bundevom. Po receptu u kome sam videla prvobitnu ideju, trebalo je da ovo budu pogačice, ali nisam bila raspoložena za mešenje, pa sam rešila da ga modifikujem i napravim projice. I nisam se pokajala, divne su.

Znam da sam već pomalo dosadna sa tikvama, tikvicama i bundevama ali, šta ću kad ih volim?

Šalu na stranu, već sam više puta pisala o tome koliko su dobre i zdrave i šta se sve od njih može napraviti, da bi stvarno bilo suvišno ponavljati.

Zato, da ne dužim. Evo recepta:

Potreban materijal: 1/2 kg kukuruznog brašna (koristila sam belo), 1 prašak za pecivo, 2 jaja, 1/2 kg očišćene bundeve, 1 kašika maslinovog ulja, 80 gr putera (sobne temperature), 1 kašika šećera, 1 kašičica soli, 1 kafena šoljica mleka (ona najmanja), oko 50 gr sirovog semena golice.

Očišćenu bundevu sam isekla na krupnije kocke, stavila u šerpu, nalila vodom da ogrezne, pa stavila na ringlu da proključa. Zatim sam smanjila temperaturu na srednju, pa ostavila da lagano vri još nekih 10-tak minuta, a onda procedila i stavila je u činiju za mućenje, pa ostavila da se ohladi.

Kad se bundeva ohladila, mikserom sam je umutila u fini pire. Razbila sam jaja pa i njih dodala u činiju i opet malo mutila. Zatim sam dodala maslinovo ulje, omekšali puter isečen na kockice, mleko, šećer, so, brašno i prašak za pecivo, pa polako sve umutila u finu, gustu smesu.

Ovog puta koristila sam belo kukuruzno brašno, koje inače retko koristim, ali juče sam na pijačnoj tezgi mog druga Željka naletela na divno, fino, sitno belo. Željko kaže da je “sa potočare”, a ja svom drugu verujem. Naravno, možete upotrebiti i najobičnije žuto.

Uključila sam rernu da se zagreje na 200 C,  pa pripremila kalup za mafine. Pošto koristim silikonski, stavila sam ga u pleh, da se ne bi savijao. Ako imate onaj metalni, podmažite ga sa malo ulja i pospite sa još malo brašna.

Kašikom sam rasporedila smesu za projice u kalupe, malo ih utapkala mokrom kašikom, pa posula sirovim semenom golice. 

Kad se rerna zagrejala, stavila sam projice da se peku oko pola sata, dok nisu se nisu lepo zarumenele i narasle. 

Pečene sam izvadila iz rerne i ostavila da stoje u kalupu oko 5 minuta, a onda izvadila na dasku da se hlade. 

Ukus je tako divan da vam uz njih ništa posebno ne treba, mada su odlične uz kiselo-mlečne napitke kao doručak ili večera, a mogu se poslužiti i kao predjelo, uz neku finu salatu. Ukusne su, mirisne i tope se u ustima.

Prijatno! 🙂