Kiš Loren je nešto kao francuski odgovor na italijansku picu. Tražeći recept, malo sam više „guglala“ i našla stvarno mnogo različitih varijanti. Između ostalog, na nekoliko mesta sam našla da se za podlogu može koristiti i lisnato testo. Prvo sam pomislila, super, kupiću ga i biće baš jednostavno. Jer, kako kaže Dona Hej: „Život je suviše kratak da bismo mesili svoje lisnato testo“. Ja sam ga mesila jednom u životu, i bilo je prvi put, zadnji put i nikad više. Onom ko za to ima vremena i živaca, „skidam kapu“.
Ali, setila sam se da se kod nas sva lisnata testa koja mogu da se nađu na tržištu prave sa margarinom. Fuj! Ne budem ja pravila ništa sa margarinom, ne zvala se ja Crvenkapica. A i ne zovem se tako. 😀 (Oni stariji, shvatiće moju aluziju na monolog iz crtaća našeg detinjstva.)
I onda krenem da pretražujem kućnu biblioteku… Izvučem sve francuske kuvare koje imam, i u jednom od njih nađem sasvim pristojan recept, u kome je osnova od sipkavog, masnog testa, u koje se stavlja puter. E to ću! Na kraju krajeva, tako i treba da bude u originalu. Ali, ne bih ja bila ja da ne nađem i malo podataka o tome kako je ovo jelo uopšte nastalo.
Priča je zanimljiva, jer naziv „kiš“ potiče od nemačke reči „kuchen“ što znači torta, jer ovo je u stvari neka vrsta otvorene pite, koja je nastala u srednjovekovnom kraljevstvu Lotringen, koje je bilo u sastavu današnje Nemačke. Kasnije je pripalo Francuskoj i ime je promenjeno u Loren, pa je po njemu i pita dobila naziv. Podloga se na početku pravila od hlebnog testa (eto još jedne sličnosti sa picom), a kasnije je taj deo promenjen, pa je počela da se pravi od sipkavog testa. Posle Drugog Svetskog rata postalo je popularno u Engleskoj (oni i danas imaju slične pite) a ’50-tih godina prošlog veka i u Americi.
Inače, ova pita može da se služi kao predjelo, ručak, večera, ili ako se iseče na sitnije komadiće, može i kao neka vrsta koktel peciva. Ide sjajno uz bilo koje vino. Što se sastojaka tiče, ima mnogo varijacija. Može da bude i vegeterijanska, ali ja sam se odlučila za onaj najklasičniji, osnovni recept, koji ću vam danas predstaviti. Veoma je ukusna, a i jako lepo izgleda na stolu, tako da sa malo jeftinih sastojaka možete da impresionirate i one zahtevnije goste.
A sada, recept…
Potreban materijal (za 2 osobe): za testo: 200 gr brašna, 100 gr putera, oko 1dl hladne vode, malo soli; za fil: oko 100 gr slanine, 3 jaja, 2 dl kisele pavlake, oko 50 gr nekog polutvrdog sira, 1 kašika senfa, so, biber, malo muskatnog oraščića.
Prvo sam zamesila testo. U dublju činiju sipala sam brašno (pomešala sam pšenično i ražano, može i samo pšenično), malo posolila, dodala seckani puter, pa polako dodavala vodu i mesila dok nisam dobila glatko i elastično testo. Uvila sam ga u foliju i stavila da stoji u frižideru dok mi ne zatreba. Ovo danas stajalo je oko dva, ali dovoljno je i pola sata. Potrebno mu je da se malo „odmori“, da bi se lakše razvlačilo.
Slaninu sam iseckala na kockice, pa je hrskavo ispržila i ocedila. U činiju za mućenje sam razbila jaja, dodala pavlaku, senf i muskatni oraščić, pa malo umutila, a onda dodala i slaninu i sve dobro izmešala. Nisam solila, jer su mi i slanina i sir bili dosta slani, ali sam dodala malo bibera. Sir sam isekla na tanke kriške i ostavila sa strane.
Razvukla sam testo na oko 1 cm debljine (možda malo manje), namotala ga na oklagiju i prenela u silikonski kalup za pite. Ako nemate kalup ili neku takvu posudu, koristite bilo šta u čemu pečete torte, jer je lepše kad je ovako okruglo. Ako koristite nešto drugo, možete malo da podmažete posudu za svaki slučaj, meni to nije bilo potrebno.
Obložila sam kalup testom, odsekla viškove, pa prstima napravila lepu ivicu. Na dno sam poslagala sir, pa ga prelila smesom od jaja, pavlake i slanine. I naravno, nekako mi je izgledalo bledunjavo odozgo, pa sam posula sa malo vlašca (nije obavezno, ali ja tako više volim).
Uključila sam rernu da se zagreje na 180C, a onda shvatila da mi je ostalo malo testa. Šta s njim da radim? Možda da ga zamrznem za neki drugi put? Ne, ko zna kad ću ponovo rešiti da pravim ovo. Da ga bacim ne dolazi u obzir, jer to nije neka kupovna glupost nego moje fino sipkavo testo u kome tačno znam čega ima. Da napravim nešto slatko ne mogu, jer u njemu ima soli. I tako mi sine ideja šta bi moglo.
Umesim ga još malo pa ga razvučem skroz tanko, pospem sa malo semenja (susam, lan i kim), pa preko semenja pređem oklagijom još jednom, da ga malo „udavim“ u testu. Onda testo isečem na trake, pa uvijem u spiralice.
Uzmem veći pleh, u njega stavim prvo kalup sa ovom fenomenalnom pitom, a pored prostrem papir za pečenje i poređam spiralice od testa. I kad se zagrejala rerna, sve zajedno stavim da se peče.
Peklo se oko 35 minuta, a onda sam ga izvadila, ostavila malo da se prohladi, pa sekla na trouglastu parčad i služila uz zelenu salaticu kao jedan fini ručak.
A spiralice su bile za grickanje, moj dragi kaže da mu liče na one fine velike grisine:
Nama se dopalo.
Probajte, i prijatno vam bilo! 🙂
#kišloren #quichelorraine #francuskapitasaslaninom
