Evo jednog finog recepta za doručak koji volim da spremim vikendom, kad nigde ne žurim, pa mogu malo da pomerim doručak i napravim ono što Amerikanci zovu branč (brunch), što nije ni doručak ni ručak, nego nešto između. E ovi meksički recepti su idealni za takve prilike. Uglavnom ne zahtevaju mnogo petljanja po kuhinji, sve se sprema brzo, osim što se zaprlja puno sudova, ali dobro, ima vremena i za to, opraće se. U suštini su jednostavni, ali uz malo dodataka mogu da postanu prava gozba.
Spadam u ljude koji i u restoranu uglavnom poručuju predjela i na tome i ostanu. Mogla bih da živim na takvim đakonijama. Čorbice, salatice i ovakva laka posluženja su moj izbor u svim prilikama. Zato mi se meksička kuhinja mnogo sviđa, ima milion varijanti u kojima se koriste tortilje, jer oni jedu tortilje kao mi hleb, tako da su tu razne varijante koje nikako sve da popamtim, ali da vas ne zamaram originalnim nazivima, tu su naćosi, takosi, buritosi, kesadilje, tostade, enčilade, tamalesi, itd. Sve te varijante sadrže tortilje ili slična testa u raznim oblicima, a tortilje su najčešće od pšeničnog ili kukuruznog brašna.
Postoji mnogo načina na koje možete da savijete tortilju, ali čini mi se nijedan na koji ćete moći da jedete uredno, da vam filovi ne prelivaju i ispadaju iz nje. Ali mislim da će se mnogi složiti sa mnom da sve dobre stvari moraju da budu malo neuredne i “prljave”. Jeste, aludiram na svašta nešto, ali razumete šta sam htela da kažem. 😉
Nego da se vratim na recept. Ova rančerska jaja Meksikanci najčešće jedu kao doručak, uz razne salate, prženi crni pasulj, kriške avokada i slične priloge, ali to je za one koji žive na selu, bave se poljoprivredom i stočarstvom, pa im ujutru treba najviše energije. Za nas ostale, koji se ne bavimo teškim poslovima, može i bez dodataka, biće sasvim dovoljno.
Inače, pošto volim da upoređujem slična jela u različitim nacionalnim kuhinjama, moglo bi se reći da je ovaj crveni sos nešto kao meksički odgovor na mađarski bećar-paprikaš ili sataraš. Vrlo slično se sprema, ali ovako kombinovan sa jajetom i tortiljom stvarno je veoma ukusan. Nama je prijalo, a nadam se da će i vama.
I još nešto, ovih dana stvarno nemam vremena da se bavim i mešenjem tortilja, tako da sam kupila gotove (ono pakovanje od 6 komada koje se samo malo zagreju). Ali obećavam, nekom drugom prilikom ću ih umesiti i daću vam recept kako da ih napravite sami, onako, od početka. 😉
Pa da krenemo…
Potreban materijal (za 2 osobe): 2 tortilje, 2 jaja, 1 mala glavica luka (po mogućnosti crvenog), 1 crvena paprika (ona koju zovu šilja), 1 paradajz srednje veličine, 1 čen belog luka, ulje za prženje (oko 1 dl), so, biber, čili ili sveža ljuta papričica.
Prvo sam očistila sve povrće i iseckala na kockice, pa stavila u tiganj na malo ulja (oko 2 kašike), i pržila dok nije omekšalo i zgusnulo se u fini sos. Dodala sam začine (so, biber i čili) i još malo promešala, a onda sklonila na stranu.
U drugi tiganj sipala sam ulje i ispržila jaja “na oko”. To zaista ne moram da vam objašnjavam, svi znate kako se radi. Ne treba ih soliti jer je sos prilično začinjen, pa će biti sasvim u redu.
Na kraju sam direktno na ringlu stavila alufoliju, pa na nju stavila tortilje i prepekla ih malčice s obe strane, a onda odmah stavila na tanjire, svaku prvo premazala sosom, na sredinu stavila jaje, pa oko i preko jaja još malo sosa, i odmah poslužila.
Pošto je bilo ljuto, uz ovo jelo sam kao vatrogasca poslužila grčki jogurt, koji se odlično uklopio. Probajte, pa mi javite kako vam se dopalo. 😉
Prijatno! 🙂
#meksičkajaja #huevosrancheros #rančerskajaja #jajasapovrćem #prženajajasapovrćem #crvenkapinakujna
