Šakšuka (Shakshouka) je jelo koje potiče iz Tunisa, ali se sprema svuda po Bliskom i Srednjem istoku, kao i na severu Afrike. Po meni, to je arapski odgovor na mađarski bećar paprikaš ili sataraš, jer zaista podseća na ta, nama dobro poznata jela.
Kada sam pre nekoliko godina počela da učim španski jezik, prvi kurs koji sam završila sa mnom je pohađala žena ambasadora Tunisa. Fina ženica, pravnik po struci i velika dama. Obučena tradicionalno, sa očima crnim kao ugalj, koje sjaje ispod hidžaba. Ostala mi je u lepom sećanju, a poklonila sam joj narukvicu od perlica koju sam sama napravila (kao i svim ostalim devojčicama sa kursa). Za uzvrat, ona je svima nama poklonila malu srebrnu ružu u koju je upleteno seme jasmina, mirisnog drveta koje je obeležje Tunisa.
Pričala nam je malo o njihovoj kuhinji, mada sama ne kuva, jer u ambasadi imaju kuvara. Jednom nam je čak donela kolače, preukusne ali i preslatke, jer su skoro svi bili zaliveni onim njihovim poznatim sirupom kojim se, recimo, preliva baklava. Na španskom jeziku taj sirup zove se “harabe” (“jarabe”), upravo zato što im je asocijacija na sirup arapska kuhinja.
A odande stiže mnogo zanimljivih jela. Meni su, recimo, naročito interesantne varijante jednog istog jela koje zovu “tažin”. Ono što je posebno kod tažina je to što se kuva u specijalnoj posudi koja se tako i zove. Posuda je iz dva dela, donji je nešto kao velika glinena tepsija, a gornji deo je kupastog oblika. Kad se sve spremi, stavlja se kao poklopac i tako kuva na ringli ili na otvorenom plamenu. Džejmi Oliver je pokušao da improvizuje u jednoj od emisija pa je taj kupasti deo napravio od alufolije, što uopšte nije loša ideja. Isprobala sam je. 😉
Mislim da je ta posuda i nastala da bi beduini, na dugim putovanjima, mogli da skuvaju i pojedu nešto valjano, jer to je, u stvari, neka vrsta prenosne rerne. A beduini inače imaju vrlo zanimljivu kuhinju, njihovo najčudnije i najobilnije jelo je punjena kamila. Da, dobro ste čuli, kamila koja je napunjena, pa pečena na ražnju. Naravno, prave je za neka velika slavlja, svadbe i slično, kao što se kod nas ponegde u takvim prilikama peče ceo bik. Ali ovo je zanimljivije jer, kamila se puni celim jagnjetom, jagnje se puni celim piletom, a pile se puni kuvanim jajima. Onda se to peče do besvesti, dok sve ne bude gotovo. Na kraju se na trpezu iznese cela kamila, pa svako seče koliko i koji deo hoće. Znam za ovaj specijalitet već dvadesetak godina, ali sam kad sam prvi put čula mislila da me zezaju. Kasnije sam proverila informaciju i, ne mogu da verujem, ali zaista je tako. Neverovatno!
Nego, da se vratim na današnji recept (opet sam se raspričala, stvarno sam Šeherezada). Znači, šakšuka se služi sa pita-hlebom jer se ovaj hleb koristi umesto pribora za jelo. Posuda u kojoj se sprema se stavi na sred stola, a svi umaču hleb i jedu odatle. Njihova kultura je takva, dok bi se kod nas to smatralo nepristojnim, pa neki pribegavaju tome da šakšuku služe u malim porcijama, za jednu osobu. Može i tako.
Ja sam je spremala u tiganju, pa smo sipali u tanjire, ali sam je slikala u originalu, da vidite kako treba da izgleda. Ono što je bitno je da tiganj bude dublji i da ima poklopac. Nama se veoma dopala pa nam je sada često na repertoaru, a nadam se da će i vama. Evo recepta:
Potreban materijal (za 2 osobe): 1 veza mladog crnog luka (ili 1 glavica), 1 struk mladog belog luka (ili 2-3 čena), 1 ljuta papričica, 2 paprike (po mogućnosti 1 crvena-1 zelena), 3 paradajza srednje veličine, 2 kašike ulja, 2 jaja, so, biber, 1/2 kašičice kima, peršunov list.
Prvo sam očistila, oprala i iseckala sve povrće. Luk na sitno, paprike i paradajz na kockice.
U tiganju sam zagrejala ulje, ubacila prvo da se proprže luk i paprika, pa čim su počeli da žute dodala kim, so i biber, a onda i paradajz. Smanjila sam malo temperaturu, pa nastavila da pržim dok povrće nije omekšalo, a tečnost koju je pustilo usahla.
Kad je povrće bilo već gotovo, napravila sam u njemu na dva mesta nešto kao gnezda, pa tu razbila po jedno jaje, isključila ringlu, poklopila tiganj i ostavila ga na ringli, da se jaja poširaju u povrću nekih 10-15 minuta.
Jaja se, u principu, stavlja onoliko – za koliko ljudi spremate, jedno po osobi. Uz sve ovo divno povrće, verujte mi da je sasvim dovoljno.
Petnaestak minuta kasnije, poslužila sam toplu šakšuku, uz svež hleb i grčki jogurt, jer treba nešto da gasi vatru. 😉
Evo jedne malo bliže sličice:
Probajte i prijatno 🙂
#šakšuka #shakshouka #sataraš #bećarpaprikaš #tunis #tažin #doručak #crvenkapinakujna
