Salata Kapreze (ili u originalu, Insalata Caprese) svoj naziv duguje ostrvu Kapri, jer se veruje da je upravo tamo nastala. Kao i pica Margarita, i ova divna salata je omaž italijanskoj zastavi, jer ima njene boje, zelenu, belu i crvenu. Otprilike je slična kombinacija sastojaka i na pici, kao i u salati, s tim što ovde nema testa. A sastojci su jednostavni, ali najbolji koje sebi možete da priuštite. Znači, najbolji paradajz, tek ubran bosiljak, najbolja mocarela i ekstradevičansko maslinovo ulje.
Poslednjih godina postoje razne varijacije na temu ali, ako pitate Italijane, ova osnovna verzija je jedina ispravna. Oni su veoma tradicionalni i vrlo isključivi, tako da ne vole da eksperimentišu i “popravljaju” ono što je već odlično. Ponekad me to malo nervira, jer inače volim da eksperimentišem, ali kada su u pitanju jednostavna jela koja su praktično nosioci određene kuhinje, onda ni ja ne menjam ništa, nego ih spremam baš onako kako kažu da treba.
Zbog ovog recepta, kupila sam bosiljak u saksiji, da bi bio što svežiji kad je napravim, jer mi zbog previše sunca na terasi ne uspeva da ga održim. Ali, vredelo je. Salata je zaista bila fenomenalna! Malo me, dok sam ređala, podsetila na francuski ratatuj, u kome se isto tako ređaju različite vrste povrća, ali se on na kraju peče. Ovo je još jednostavnije, jer se samo poređa i zalije uljem ali je još jedan dokaz da kad su sastojci dobri, i najjednostavnije jelo postaje praznik za nepce.
Ova salata obično se služi kao predjelo, mada može biti i samostalno jelo. Recimo, uz malo prepečenog hleba, neke fine bruskete recimo, može biti jedna sasvim fina večera. Ja sam je juče, tako i poslužila, i bila je više nego dobra. Dodajte uz nju i čašu rashlađenog rozea, i biće to čitava gozba, pogodna za vrele letnje večeri.
Zato hajde da pređemo na spremanje, evo recepta:
Potreban materijal (za 2 osobe): 1 kugla sira mocarela, 30-tak svežih listića bosiljka, 2 paradajza srednje veličine, 3 kašike ekstradevičanskog maslinovog ulja, so, biber.
Paradajz sam oprala, očistila i isekla na krugove debele oko 5 mm. Lepše je kad je paradajz sitniji.
Mocarelu sam isekla na pola, a onda na kriške debele oko 5 mm, kao i paradajz.
Listiće bosiljka sam oprala, pa osušila na kuhinjskom ubrusu.
Kad je sve bilo spremno, ređala sam redom, bosiljak-sir-paradajz (zeleno-belo-crveno, kao zastava). Kad sam upotrebila sav materijal, posula sam salatu solju, sveže mlevenim biberom i maslinovim uljem, i odmah poslužila.
Uz bruskete i čašu vina, bila je to jedna zaista predivna večera u dvoje. Mi smo uživali, a nadam se da ćete i vi.
Prijatno! 🙂
