Trahana, tarhana ili tarana, pitanje je sad? U pitanju je vrsta testenine koja se pod svim tim nazivima širom Balkana i Bliskog istoka može naći u mnogo verzija i različitih vrsta jela. Ja sam se danas odlučila za divnu trahana supu sa paradajzom.
A inače, na pomen reči tarana, moja prva asocijacija je mini strip “Porodica Tarana” koji je nekada davno, kad sam bila sasvim mala, izlazio u tadašnjim “Večernjim novostima”, koje je moj tata redovno kupovao. Pošto sam naučila da čitam sa manje od pet godina, listala sam novine zajedno sa tatom i čitala naslove, praveći se da sam “velika”.
Ipak, poslastica mi je bio upravo ovaj strip, čiji su junaci bili Tarana i Magda. Tarana je mahom sedeo i čitao novine, pušio tompuse, pio viski i uvek bio za nešto kriv, naročito kad sa pajtašima zaglavi u kafani “Kod Toše na ćoše”. E onda bi mu Magda obično priredila doček stojeći iza ulaznih vrata, sa oklagijom u ruci, hihihi.
U pitanju je američki strip koji je početkom XX veka crtao Džo Mek Manus, a kod nas je tako u delovima od svega nekoliko sličica, izlazio u “Novostima”, preveden u duhu narodnog jezika, tako da je zvučao pitko i zanimljivo. Očigledno da je bio dobar čim ga se još uvek sećam, iako je od tada prošlo nekoliko decenija.
Nego, da se vratim na trahanu ili taranu za supu, o kojoj je danas reč. Kažu da je, pod nazivom tarkhaneh stigla iz Persije, a da je do nas stigla posredstvom Turaka. Sprema se i danas, mada mnogo više u Vojvodini nego južnije.
Ali sprema se i u Grčkoj, što sam videla u jednoj od emisija Džejmija Olivera posvećenoj hrani najzdravijih ljudi na svetu. Ako se dobro sećam, trahanu je, ovako u supi spremala jedna baka sa grčkog ostrva Ikarija. A prikazao nam je i kako se mesi, renda, suši, a onda prokuvava u kozjem mleku, pa ponovo suši na suncu.Te gospođe tako tokom leta spreme veliku količinu, pa je osušenu čuvaju za zimu i kuvaju uglavnom u supama i čorbama. Zanimljivo.
Nisam imala uslova da sama spremim trahanu ili taranu, pa sam kupila gotovu. I naravno, nisam se striktno držala recepta, ali nam se supa izuzetno dopala. Brzo se sprema, sastojci su jeftini, a prija u bilo koje doba godine. Leti može da se sprema sa svežim paradajzom, a zimi sa sokom ili pelatom, kako god volite.
Evo recepta:
Potreban materijal (za 4 osobe): 1 konzerva paradajza pelata (ili 1/2 l pasiranog paradajza), 2 kašike putera, 2 kašike brašna, 1 kocka za goveđu supu, 100 gr testa za taranu (trahanu), po potrebi soli, malo bibera i krupno mlevene paprike.
Pošto sam koristila paradajz pelat, prvo sam ga samlela u blenderu.
Puter sam ubacila u šerpu, pa ga otopila na blagoj vatri. Zatim sam dodala brašno, pa ga uz neprestano mešanje propržila da dobijem svetlu zapršku, a onda dodala mleveni paradajz i kratko kuvala, dok nije počelo da se zgušnjava kao sos.
Zatim sam dodala još oko litar vode, ubacila kocku za supu, pa uz povremeno mešanje pustila da proključa. U ključalu supu sam dodala taranu, izmešala, pa smanjila temperaturu na najmanju i poklopljeno kuvala još oko 20-tak minuta.
Gotovu supu sam posula sa malo bibera i krpno mlevene paprike, pa poslužila toplu, dok se još pušila.
Divna je, zbog paradajza blago kiselkasta, ali okrepljujuća. Izuzetno prija po hladnom vremenu, naročito kad se malo više zaljuti (naravno, po ukusu).
Prijatno! 🙂
#supa #čorba #paradajz #paradajzčorba #tarana #trahana #tarhana #crvenkapinakujna
