Glavna jela

Prababin posni prebranac (od sočiva)

Već znam da će mi mnogi reći da to nije prebranac i da prebranac može da bude samo od pasulja, ali probajte ga, nećete se pokajati. Inače, ovo jelo se negde zove “prebranac”, negde “zapečeni pasulj”, a negde “gravče na tavče”. U svakom slučaju, radi se o istom jelu koje je u bilo kojoj varijanti dobro. Ja ga pravim nekad od pasulja a nekad od sočiva, kako mi kad dođe. Nema neke velike razlike što se ukusa tiče, ali se sa sočivom skuva bar 2 puta brže.

Inače, sa sočivom sam se upoznala još kao tinejdžerka. Po gradu su tek počele da se otvaraju prodavnice zdrave hrane, i ja sam iz puke radoznalosti rešila da kupim malo da vidim šta je i kako se sprema. Kad sam donela kući, pitala sam mamu zna li šta je to uopšte jer ga ona sama nikada nije kupovala. Odmah se setila i rekla mi: “Eee, tvoja prababa je kuvala i sočivo i bob, ali ne znam nikoga drugog ko jeste. Jela sam ga kod nje, davno, kad sam bila mala, i više nisam.”

A prababa je bila čudo od žene. Kažu da imam dosta njenih osobina, što i nije tako loše. Umrla je kad sam imala svega pet godina, ali je se ipak sećam. Imala je prilično buran život. U ono vreme, posle Drugog svetskog rata, bila je izuzetno pobožna (što baš nije bilo pametno za ono vreme), postila sredu i petak i svaki post, pričešćivala se redovno, ali je istovremeno bila i vrca koja je volela muško društvo. Pradeda je zbog toga više puta hteo da je skrati za glavu, ali bi se na kraju uvek smirio.

Bila je čak i u zatvoru, naravno, totalno nedužna. Posle rata, sva zemlja koju su imali pripojena je zadruzi, ali baba to nije mogla da shvati, nego je negde u leto, otišla na svoju njivu da nabere malo kukuruza za kuvanje. Neko je video, prijavio i tako bi uhapšena zbog krađe. Na sudu nije priznala da je krala, jer nije ni mogla da shvati kako to više nije njena njiva i kako to ona ne sme da bere svoj kukuruz, ali svejedno, zbog tih par klipova, odležala je dva meseca zatvora.

Najluđe od svega bilo je što je kad se vratila, donela košticu neke šljive koju je tamo pojela i posadila je u svom dvorištu. Izrasla velika šljiva i ko god prođe, ubere da proba, oduševi se, a baba će: “Eee, to sam ja iz zatvora donela.” I tako više puta, dok dedi jednog dana nije prekipelo, pa je uzeo sekiru i naSEKIRAo šljivu govoreći: “Moram da je posečem. Ne mogu više da slušam, priča o tom zatvoru kao da je bila na ekskurziji.” 🙂

Ali, moja prababa je, takva kakva jeste, u zdravlju i veselju doživela 93-ću godinu i ništa joj falilo nije. Ostala su joj samo tri zuba, pa ju je zbog lošeg žvakanja malo mučio gastritis, a lečila ga je dobrim maslinovim uljem koje je pila po kašiku svakog jutra na prazan stomak. Onog jutra kad je umrla ustala je, zamesila je hleb i rekla svojoj snahi (mojoj baba-strini): “Meni nešto nije dobro, ispeci ga ti, a ja odoh malo da prilegnem.” Legla je u svoj krevet i umrla. Smrt kakva se samo poželeti može.

I tako, dragi moji, kad razmišljam kakvi su mi preci bili i kako mi je prababa i zatvor ležala, nisam ni tako loše ispala. 😀

Zbog svega toga, moja prva asocijacija na sočivo uvek je sećanje na prababu. Pre nekoliko godina, zove mene tetka i pita: “Pile, ti ono beše kuvaš sočivo? Ja sam ga danas kupila prvi put u životu. Nisam ga jela otkad sam bila mala, kad mi ga je baba kuvala. I znaš šta, nikad više neću da kuvam pasulj. Pa nema nikakve razlike, a gotovo je za pola sata.” I ona se setila svoje babe, a moje prababe; zato je današnji recept jedan mali omaž njoj.

Inače, od pre desetak godina, kad kuvam pasulj ili sočivo obavezno u njega stavim i malo nane. To sam naučila od ujaka (prababinog unuka), koji je profesionalni kuvar. To malo nane se ne oseti, ali se mahunarke malo lakše vare. Odličan fazon.

I samo još ovo da kažem, kupovnu crvenu papriku nisam koristila, nego sam sušenu samlela u blenderu (to radim zato što mi kupovna smeta, vi ne morate), a stavila sam i dve cele, koje sam napunila prebrancem, jer mislim da je tek takav, sa paprikama i u glinenoj posudi ono pravo “gravče na tavče”. 🙂

Pa, da krenemo…

Potreban materijal (za 4 osobe): oko 300 gr zelenog sočiva, oko 1/2 kg luka (ja obično stavim više vrsta luka, nekako mi je lepše tako, danas sam upotrebila 1 praziluk, 1 crni, 1 crveni i 3 čena belog), 2 šargarepe, 2 paškanata, nekoliko kašika ulja, 2 kašike brašna, so, biber, crvena paprika, nana, nekoliko sušenih paprika, peršun, bosiljak.

Sočivo sam sipala u šerpu, pustila da prokuva pa bacila prvu vodu (kao kod kuvanja pasulja). Ponovo sam nalila hladnom vodom, stavila na ringlu da prokuva, a onda smanjila temperaturu na najmanju, dodala malo nane (kad nemam rinfuznu, ja jednu kesicu čaja ubacim i vežem za dršku od šerpe, da bih je kad se skuva lakše izvadila), a onda poklopila i ostavila da se sočivo skuva.

U međuvremenu sam očistila šargarepu i paškanat, iseckala na kockice pa dodala u šerpu sa sočivom. Kuvalo se oko 40-tak minuta, uz povremeno dolivanje tople vode, kad je nestane.

Očistila sam i iseckala sav luk, pa ga prodinstala na ulju u većem tiganju. Kad je omekšao, dodala sam brašno i 1 suvu mlevenu papriku brzo mešajući da ne zagori, kao za klasičnu zapršku. Onda sam dodala kuvano i oceđeno sočivo, sa malo vodice od kuvanja da ne bude previše gusto, začinila solju i biberom, pa prokuvala još malo, a onda presula u činiju za pečenje.

Uključila sam rernu da se zagreje na 180 C.

Dok se rerna grejala, suve paprike sam poparila vrelom vodom da omekšaju, pa ih napunila sočivom i uronila u prebranac. Posula sam sve peršunom i bosiljkom i stavila u rernu da se lepo zapeče (još oko pola sata).

Poslužila sam toplo, sa svežom salatom i bilo je odlično. Hvala, bako 🙂

Probajte i prijatno vam bilo 🙂

 

#prebranac #prebranacodsočiva #sočivo #gravčenatavče

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *