Kolači, torte, slatkiši

Čajni keksići sa limunom

Volim da kuvam i mesim sa citrusima. Osim što su zdravi, daju fenomenalne arome kako slanim, tako i slatkim jelima. Nekako “podižu” ukus, iznenade vas kad zagrizete i od najjednostavnijeg jela prave nešto posebno. Takvi su i ovi čajni keksići sa limunom.

Mislim da o zdravlju limuna (i citrusa uopšte) i ne moram da govorim. To već “i vrapci znaju”, tako da vas neću i ja gnjaviti pričom o njima.

Ali limun je poseban. Što bi na reklami za jedan grozan proizvod koji sam davno izbacila iz upotrebe rekli “u sve se meša”. Za limun se to bukvalno može reći, jer počev od toga da od njega možete da napravite limunadu, preko raznih supa i čorbi u koje se dodaje, mesa i ribe koji skoro da ne mogu bez njega, do kolača, kojima daje sasvim posebnu notu.

Korica je, u kolačima, još bolji dodatak od soka. Naravno, ako imate mogućnosti, koristite limun koji nije tretiran kojekakvim otrovima, a ako nemate, očistite ga koliko možete (ja ga potapam u rastvor sode bikarbone ili zeolita i vode, i ostavljam da odstoji bar pola sata, a onda perem i koristim).

U korici se i nalazi sav ukus. One sitne neravnine sadrže ampulice eteričnog ulja, koje nam i daje onu divnu aromu.

Ali da ne dužim. Evo recepta:

Potreban materijal: 2 jaja, 100 gr šećera, 60 gr masti (ili putera), oko 1/2 kg brašna za kolače, 1/2 kesice praška za pecivo, 1 vanil šećer, sok i kora 1 limuna; po želji, prah šećer za posipanje (nije neophodan i ja to skoro nikada ne radim, ali ako tako volite, može).

U posudu za mućenje sam razbila jaja, dodala šećer i mast, pa mikserom umutila. Zatim sam dodala vanil šećer i sok i koru limuna, pa još malo mutila. Na kraju sam dodala 100 gr brašna i prašak za pecivo i umutila do kraja, da dobijem meko testo. Činiju za mućenje sam pokrila, pa ostavila da odstoji oko pola sata.

Zatim sam polako dodavala brašno i mesila dok nije počelo da se odvaja od činije, tako da je testo moglo da se izvadi. Izručila sam ga na pobrašnjenu površinu pa razvukla koru debljine oko 1 cm. Modlom sam vadila srculenca, pa ređala u pleh obložen papirom za pečenje.

Zagrejala sam rernu na 180 C, pa stavila keksiće da se peku oko 15 minuta, dok na krajevima nisu počeli malo da se rumene (lepši su kad ostanu bledi, kao moji na slici).

Izvadila sam ih iz rerne, ostavila da se potpuno ohlade u plehu, a onda poslagala u kutiju koja se dobro zatvara, jer ovo su keksići koji dugo mogu da stoje, i što duže stoje sve su lepši.

Poslužila sam ih uz popodnevnu kaficu i bili su zaista odlični, mirisni i hrskavi, a tope se u ustima.

Prijatno! 🙂

Please follow and like us:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *