Napisala sam već mnogo različitih recepata za krokete, a probala ih verovatno i više. Ipak, ovi grčki kroketi sa paradajzom, u originalu nazvani domatokeftedes, za mene su jedno pravo otkrovenje.

Čula sam za njih mnogo ranije, ali ih do sada nisam spremala. Nekako, činilo mi se da je paradajz isuviše sočno voće, pa bi mogli da budu vodnjikavi. Ali, ako se sve uradi kako treba – uopšte ne mora da bude tako. Mogu da budu hrskavi, i odlični kao meze, ili kompletan obrok, naročito kada postite.

Ali, hajde da vidimo kako su uopšte nastali…

Domatokeftedes u prevodu sa grčkog znači „ćufte od paradajza“, a potiču sa poznatog ostrva Santorini. Meštani ovog ostrva ih zovu i pseftokeftedes, što znači „lažne ćufte“, jer – ne sadrže meso.

Elem, kada živite na ostrvu, trudite se da kuvate sa onim što imate, a Santorini je suvo ostrvo, vulkanskog porekla. Nema prirodne izvore vode, tako da za svoje potrebe desalinizuje morsku, ili je doprema sa kopna.

U takvim uslovima, poljoprivreda je ograničena na sorte koje mogu da prežive bez zalivanja, tako da još od XIX veka oni gaje specifičnu vrstu čeri paradajza, koji svu vlagu crpi iz jutarnje magle. Zbog toga su mu plodovi sitni, kora debela, a ukus koncentrisan i sladak.

Početkom XX veka, trgovina vinom sa Santorinija je opala, tako da se veliki broj poljoprivrednika okrenuo uzgoju ovog divnog paradajza, što je dovelo do otvaranja brojnih fabrika za proizvodnju paradajz-paste. Praveći pastu, cedili su svež sok od paradajza, zbog čega su im ostajale velike količine pulpe, semenki i kožice.

Šta uraditi sa ostacima?

S obzirom da se u datim uslovima teško dolazilo do hrane, bacanje nije dolazilo u obzir! Zbog toga su se dovitljive domaćice dosetile kako da te ostatke upotrebe.

Pomešale su ih sa namirnicama koje su im bile dostupne, kao što su začinsko bilje, crveni luk i brašno. Napravile bi gustu smestu, a onda kašikom vadile po malo i spuštale u plitko, vrelo, maslinovo ulje, i pržile dok kroketi ne porumene i postanu hrskavi.

Kroketi su, i inače, oduvek bili način da sa malo jednostavnih namirnica – dobijete veću količinu hrane. Kao što verovatno znate, grčke porodice su nekada bile velike, tako da nije ni čudo da su se domaćice trudile da iskoriste sve što imaju. Trebalo je nahraniti tolika gladna usta.

S obzirom da originalni recept ne sadrži ni meso, ni jaja, ni mlečne proizvode, bio je odličan za pravoslavni post. A kao što znate, Grci su veoma pobožan narod koji posti sredu i petak, kao i sve postove u toku godine, a to sve zajedno čini oko 200 dana godišnje. Slično kao i kod nas, ali kod njih ipak posti mnogo više ljudi.

A kako je danas…

Danas se ovo jelo često služi po tavernama kao meze, uz ostale đakonije kao što su pite, razni sirevi, salate i morski plodovi, što sve savršeno ide uz hladna vina poput recine, koja se dobija dodavanjem borove smole tokom fermentacije. A tu su naravno i uzo, cipuro, metaksa i još mnogo drugih zanimljivih pića.

I mislim da je krajnje vreme da pređem na recept za ove divne, hrskave i vazdušaste krokete, koje grčke domaćice često prave, i za koje se recepti nasleđuju u porodici. Jer, kao i za sve drugo, verzija ima onoliko koliko ima kuvarica, tako da majke recepte prenose na svoje ćerke.

Ovo je moja verzija, i nadam se da će vam se dopasti…

Potreban materijal: oko ½ kg paradajza, 1 manji crveni luk (ili dva struka mladog), 1 šolja brašna (ja sam koristila kukuruzno), ½ kašičice sode bikarbone, prstohvat cimeta, so, biber, sušeni origano, malo sveže seckane mirođije (ili nane), maslinovo ulje od komine za prženje (oko ½ šolje). Za prilog: caciki salata.

Paradajz sam oprala, odstranila onaj deo oko vreže, pa isekla na sitne kockice i sipala u činiju. Ako je suviše sočan, odstranite i seme, ako nije – ne mora. Crveni luk sam oljuštila, isekla sitno, pa i njega dodala paradajzu. Zatim sam sve posolila, izmešala, pa ostavila da malo pusti sok (najmanje 15-tak minuta, a može i duže).

Zatim sam sve dobro iscedila rukom, pa u smesu dodala brašno, sodu bikarbonu i začine, a onda sve dobro izmešala i ostavila da odstoji još pola sata.

Grčke domaćice kažu da je najbolje kad se smesa napravi danas, pa ostavi da prenoći u frižideru, a tek sutra oblikuje i prži. Verujem da jeste tako, jer tek onda mirisi začina dođu do izražaja, ali i ovako je dobro.

Kad smesa odstoji, ako bude suviše vodnjikava, dodajte joj još malo brašna.

U tiganj sam sipala malo ulja, tek da pokrije dno, a onda uzimala kašikom po malo smese, dodatno je oblikovala prstima, pa spuštala na ulje, i na temperaturi malo slabijoj od najjače, pržila sa obe strane po 2 minuta. Treba da se lepo stegne i malo porumeni.

Pržene krokete sam vadila na kuhinjski ubrus da se ocede od viška ulja, a onda slagala na tanjir za služenje.

Napravila sam caciki salatu o kojoj sam već pisala, sipala je u činijicu pa stavila na sredinu tanjira, i tako poslužila kao laki letnji ručak.

Ako postite, možete da ih poslužite uz zelenu, ili neku drugu, svežu salatu.

Odlični su, veoma ukusni, i izdašni. Ovo je količina za 2 osobe kao kompletan obrok, ili više, kao predjelo, tj. meze.

Probajte, uživajte i prijatno vam bilo.

Voli vas vaša Crvenkapica