Kažu, “kad ti život da limun, napravi limunadu”. A ja kažem – kad ti da jabuke, napravi sajder… Dobro de, znam da tvorac ove fraze nije mislio bukvalno ni na limun ni na limunadu, ali meni život skoro dade jedno pet kila jabuka, pa reših da probam da napravim sajder (Apple cider).

Inicijativa je, kao i više puta do sada, potekla od mog dragog druga Vučka koji mi je pre neki dan poslao lepu sličicu sa nekim pićem i napisao: “Ovo je nekakav sajder sa jabukama, javorovim sirupom i cimetom. Ne može biti loše, zar ne”? I tako mi počesmo da pričamo o sajderu…

Radoznala, kakvu me Bog dao, krenem ja da razmišljam o tome jer se o te neke jabuke saplićem već više od nedelju dana, otkad sam ih donela sa odmora. Elem, pošto su kisele, mogla bih da ih blanširam i ohladim, pa ostavim u zamrzivač za kompot ili da izrendam pa napravim neke kolače ili pitu ali opet, ima ih mnogo. Ma ipak ću da probam da napravim sajder.

I tako, tražeći pravi recept za ovo fino piće, stignem čak do Antičkog Rima…

Kada sam pre nekoliko godina bila u Viminacijumu, donela sam odande mali rimski kuvar po Apiciju (po njemu sam već spremala žrtveni hleb libum). Nisam bila zadovoljna tim malim, pa sam kupila i veliki, pravi kuvar. Elem, tamo piše da Rimljani mahom nisu znali da vodu treba čuvati od zagađenja, pa je ona bila lošeg kvaliteta. Zbog toga, voda se koristila uglavnom za kupanje, pranje i eventualno za kuvanje. U tu svrhu, koristila se često i morska voda, što nije nimalo neobično jer su do skora i naši alasi za kuvanje riblje čorbe koristili rečnu vodu u kojoj su ribu i upecali. Ali, s obzirom da su nam reke sve zagađenije, ta se tradicija uglavnom izgubila.

I kao što rekoh, pošto je voda bila lošeg kvaliteta, Rimljani su mahom pili vino, ali je i vino najčešće bilo loše, pa su imali sijaset recepata za poboljšavanje njegovog kvaliteta i pitkosti. Naravno, za robove se pravilo neko koje je bilo na granici pitkosti (tek da bi im malo podiglo imunitet, da mogu da rintaju a da se ne razbole) a za vlastelu, razume se, mnogo bolje. U tu svrhu, smišljeno je mnogo različitih pića, koja su se pila umesto vode.

Ali, kada su oko 55. godine pre nove ere, za vreme vladavine cara Klaudija, Rimljani ustanovili svoju vlast u tadašnjoj Engleskoj, Englezi su već uživali u zanimljivom piću od jabuka zvanom sajder. Jer, još pre toga, sadnice jabuka su donete iz predela oko Kazahstana i jabuke su se već uveliko gajile širom Evrope i Azije. 

Studiozni, kakvi su bili u svemu čega se dokopaju, Rimljani su se potrudili i od tog prvobitnog recepta po kome su Englezi pravili sajder, napravili piće kakvo je i danas poznato u celom svetu. Ništa čudno jer, kao što rekoh, voda nije bila tako pitka, tako da su je izbegavali kad god je to bilo moguće.

I tako nastade sajder, fino piće od jabuka koje i danas možemo naći širom sveta, i to u dve verzije.

U jednu se ubacuje kvasac da bi se podstaklo vrenje, pa se tako pravi alkoholno penušavo piće nalik na prošek ili šampanjac, koje se cedi specijalnim presama i filtrira do potpuno bistrog pića divne žućkaste boje.

Druga verzija je bezalkoholna, liči na gusti sok od jabuke i može se u letnjim mesecima piti rashlađen, a u zimskim kao topli napitak sa ili bez dodataka. 

E, ja sam danas rešila da vam predstavim upravo taj bezalkoholni. Odličan je, ali moram da napomenem da sam ga, bez obzira što mi se dopao, pravila sad pa ko zna kad jer moja mala kuhinja ipak nije za ovakve akcije. Za spremanje je potrebno dosta uslova i vremena, što za pripremu, što za hlađenje, ali dobro, napravila sam ga za probu, pa ko voli, nek’ izvoli i proba da napravi i sam…

Evo recepta:

Potreban materijal: 3 kg jabuka (bilo kakvih, ja sam koristila nakisele), 3 pomorandže, 1 supena kašika cimeta u prahu (1 kesica), 1 supena kašika celih karanfilića, oko 200 gr šećera (može i više ili manje, u zavisnosti od kiselosti voća), oko 3l vode.

Oljuštila sam jabuke i pomorandže, pa ih isekla na kriške i stavila u veću šerpu. Dodala sam cimet i karanfiliće, nalila vodom da voće bude lepo pokriveno i da preko ima još oko 2 prsta više, pa stavila na ringlu da proključa. 

Zatim sam malo smanjila temperaturu, pa dodala i šećer, promešala i probala da li je dovoljno slatko, pa nastavila da kuvam oko pola sata na jakoj ali ne najjačoj vatri, tek da lagano struji. Posle pola sata, smanjila sam temperaturu na najmanju, poklopila šerpu pa ostavila da se krčka još sat vremena. 

Po receptu koji sam našla trebalo bi da se kuva još dva sata, ali s obzirom na vrućinu i potrošnju struje, rešila sam da to malo smanjim, pa posle sat vremena samo isključila ringlu i ostavila na vrućoj da se kuva dok god se potpuno ne ohladi.

Kad se sajder ohladio, štapnim mikserom (može i obična pasirka za krompir ili drvena varjača) sam sve lepo samlela kao kad pravim krem čorbice, a onda pripremila sve što treba, i celu količinu 2 puta procedila kroz gustu cediljku. Probala sam da cedim kroz gazu, ali sam ubrzo shvatila da ću onda sve to raditi do prekosutra, pa sam odustala. Ionako je ovaj bezalkoholni sajder malo gušći.

Proceđen sajder sam sipala u staklene flaše (dobila sam nešto oko 2 l), pa odložila u frižider. Ovako spremljen, s obzirom da u njemu nema konzervansa, u frižideru se može čuvati oko 5 dana, a ako ga sipate u nešto plastično pa zamrznete, može da potraje oko 3 meseca.

Pošto količina nije velika, ja sam ga stavila u frižider i već ga više od pola nema. Po letnjim vrućinama prija rashlađen, mada sam spremila obe varijante tek da probamo i mogu da vam kažem da onaj topli izuzetno lepo greje celo telo, tako da je odličan za hladno vreme. Mogu da se zamislim kako u zimskim mesecima umotana u svoj veliki šal, sedim pored peći sa knjigom i šoljom toplog sajdera, dok napolju pada sneg… Zato ga Englezi često piju oko Božića.

Od ostataka posle ceđenja, Englezi najčešće prave sos od jabuka koji koriste za svašta. Mi smo ga pojeli onako svežeg, kao slatku supicu. A ako hoćete bistriju varijantu, začine možete koristiti cele i uviti ih u čistu gazu, tako da ih pre pasiranja samo izbacite iz šerpe.

I to je to. Ako imate volje i uslova, probajte da ga napravite. Uživaćete i vi i vaši ukućani jer, s obzirom da je bez alkohola i konzervansa, mogu da ga piju i deca. Ne bih ga baš nazvala zdravim napitkom jer jeste od jabuka, ali toliko su dugo kuvane da im je ubijeno sve zdravo i korisno i naravno, zbog kiselosti se mora dodati šećer ili neki drugi zaslađivač. Ali je svakako i zdraviji i ukusniji od kupovnih sokova.

Prijatno i živeli! 🙂