Volim da mesim hleb, mada to više ne radim tako često. Kad sam bila na onoj dijeti po testu intolerancije mesila sam ga u proseku svaki drugi dan. Stalno sam eksperimentisala sa ovakvim, beskvasnim testima, jer mi upravo kvasac smeta.

Kada sam počela da vraćam u ishranu mlečne proizvode, smislila sam beskvasni hleb koji i danas volim da umesim bar s vremena na vreme. Nekoliko prijatelja mi je reklo da je k’o kolač, a pravila sam i varijante kad ga ne ispečem ovako, nego u kalupu za mafine (što su meni fine dozice za jedan obrok) i onda je baš k’o kolač.

Kad se prepeče i sa malo putera, uz neki fini čaj, ništa vam drugo ne treba za jedan lep doručak. A hleb je kod Srba veoma bitna stavka. Nema obroka bez hleba. Jede se uz sve. Što reče Momo Kapor: “Nikako da objasnim ljudima da hleb ne goji kad se jede sa gibanicom, jer se potire.” Divni, sajni Momo…

Kod nas se “hleb naš nasušni” shvata vrlo ozbiljno, i kad u kući ima hleba, za sve ostalo ćemo se lakše snaći. Za mene je to i muzika. Ne samo kao hrana za glavu, već kao nešto što mi je jedna od osnovnih potreba u životu.

A inače, ovo je hleb koji, ako baš i ne volite da zamačete ruke u testo, možete da umutite i ispečete kao proju. Ja više volim da ga umesim, a za to uopšte ne treba mnogo vremena. Nema kvasca, ne mora da stoji, tako da ide brzo. Uključim rernu, i dok se ona zagreje, ja već završim hleb i samo ga ćušnem u nju da se ispeče.

Nego, da krenemo sa mešenjem. Ovo je moja omiljena kombinacija sastojaka, naravno, sve je promenljivo, stavite ono što imate ili ono što vi sami više volite.

Evo recepta:

Potreban materijal (mera je čaša od 2dl): 1 čaša pšeničnog brašna, 1 čaša ovsenog brašna, 2 kašike lanenog semena, 1 kašika susama, 1 kašičica kima, 1 kašika ovsenih mekinja, 1 prašak za pecivo, 2 čaše domaćeg kefira (ili jogurta), 1 kašičica morske soli, ulje za kalup za pečenje.

Prvo uključim rernu da se zagreje na 180 C, pa sameljem semenje. U mlin za kafu sipam sve, lan, susam i kim, i sameljem ga fino, jer ako se ne samelje, organizam ne može da ga iskoristi (samo ga izbacimo u istom onom obliku u kom smo ga uneli).

U činiju za mešenje sipam brašno, dodam mleveno semenje, mekinje, so i prašak za pecivo, pa prvo sve izmešam viljuškom, onako suvo. Onda polako dodajem kefir i mešam dok ne dobijem vlažnu smesu, a onda krenem da mesim još malo rukom, dodajući još malo pšeničnog brašna.

Kad dobijem fino testo (a to je već posle nekoliko minuta), namažem kalup za pečenje (imam vatrostalnu staklenu posudu tog oblika, pa mi je lakše, a vi, ako nemate, možete da pečete i u običnom plehu, na papiru za pečenje), pa stavim testo i malo ga utapkam, da poprimi oblik posude.

Zarežem ga odozgo (u protivnom popuca samo), i kad se rerna zagreje, stavim da se peče. Peče se oko pola sata. Kad se lepo zarumeni, bocnem ga da proverim da li je pečen, pa ako čačkalica izađe čista, izvadim iz rerne i ostavim da se ohladi u kalupu, a onda izvadim na tacnu.

Čuvam ga uvijenog u krpu, jer ne valja da se osuši. Svež je divan, baš kao kolač, a narednih dana je super kad se prepeče u tosteru, onako malo, tek da se zagreje.

Probajte, napravite svoju kombinaciju omiljenih sastojaka, istražujte, verujem da se nećete pokajati. Lako se vari i nema onog nadimanja koje muči mnoge kada jedu običan hleb sa kvascem.

A evo kako izgleda kad se iseče:

Prijatno! 🙂

#hleb #domaćihleb #integralnihleb #beskvasnihleb #bezkvasca #testintolerancije #crvenkapinakujna

Please follow and like us: