Glavna jela

Pilav sa piletinom

Pilav sa piletinom je jelo koje su nam doneli Turci, a s obzirom da su kod nas bili pet vekova, toliko se odomaćilo da ga pomalo i svojatamo. Inače, to je jelo od pirinča i mesa, koje postoji u onoliko verzija koliko ima kuvara.

Ni sama ne znam kakve sam sve videla. Neki su bili potpuno tečni, kao čorba, dok su neki bili beli, pahuljasti i suvi. Recimo, totalno me razočarao recept koji je u nekoj od emisija prikazao čuveni Rudolf van Vin, u kome je bilo mnogo paradajza, i bio je sve samo ne ono na šta smo navikli. On ga je nazvao pilavom, ja baš i ne bih.

Što se same reči tiče, pilav je turska reč za pirinač, koji i jeste osnova jela. Mnogi to ne znaju, pa misle da je pilav jelo koje se sprema sa piletinom i da je po piletini i dobilo naziv, što apsolutno nema veze sa istinom. Pilav se pravi sa različitim vrstama mesa, a onaj originalni, turski, je najčešće sa ovčetinom.

I naravno da mi se opet provlače kroz misli poređenja između sličnih jela koja su “stubovi” različitih nacionalnih kuhinja. Ako krenemo od Španije, susrešćemo se sa paeljom, koja se isto tako pravi od pirinča i različitih vrsta mesa i morskih plodova. Ona je definitivno najzanimljivije jelo tog tipa jer sadrži stvarno svašta, kombinacije ribe, mesa i morskih plodova u jednom jelu, što zaista nije tako često.

Italija ima različite vrste rizota, sa mesom, ribom, morskim plodovima, povrćem… Za razliku od paelje koju nikada nisam spremala, rizoto jesam više puta i veoma ga volim.

Na istoku je pirinač osnova ishrane i jede se skoro u svakom obroku, spremljen na sve moguće načine (kuvan na pari, bareni, pečeni, dinstani, prženi). Ali, da se vratim na pilav.

Recept koji vam predstavljam danas je onaj koji sam naučila od moje drage mame. Odličan je i vrlo sličan originalnom, s tim što se sprema malo na ringli – malo u rerni. Videla sam ih mnogo, i mnogi ga ne peku. A meni se baš dopada taj blago zapečeni ukus i korica koja se formira na vrhu kad se stavi u rernu. Naravno, i piletina je mnogo lepša tako.

I da ne dužim, evo recepta, pa probajte i sami:

Potreban materijal (za 2 osobe): 1 veza mladog luka (u proleće koristim njega, a kasnije, praziluk ili crni), 2 šargarepe, 2 korena peršuna, 2 šoljice (one najmanje za kafu) pirinča, 2 pileća filea (može i nešto drugo ako ne volite file), kocka za pileću supu, 2-3 kašike ulja, so, biber, peršunov list, malo kima.

Prvo sam očistila sve povrće, pa zelen isekla na kockice a mladi luk sitno. Očistila sam i oprala i pirinač.

Od kocke za supu i ključale vode sam napravila oko 1/2 litre bujona i odložila ga pored.

U tiganju sam, na malo ulja, prvo propržila luk, pa dodala seckanu zelen i pržila još malo. Onda sam dodala pirinač, zalila supom i pustila da proključa neprestano mešajući da se pirinač ne zalepi za dno tiganja.

Kad je proključalo, sklonila sam ga sa vatre, dodala malo soli i bibera, pa sipala u vatrostalnu činiju za pečenje. Rasporedila sam ga po dnu činije, a onda dodala piletinu i malo je uronila u pirinač. Posula sam sve sa malo kima i seckanog peršuna pa stavila u rernu i uključila da se polako peče na 180 C.

Ostavila sam ga u rerni 40-tak minuta, dok se piletina nije blago zarumenela, a pirinač izgubio vodu i postao fin i pahuljast, sa žućkastom koricom na vrhu.

Poslužila sam ga toplog, a za prilog spremila caciki, tako da smo na stolu imali jela zakletih neprijatelja (Turaka i Grka). Koliko se oni u životu ne vole, toliko su zajedno na tanjiru bili ukusni. 🙂

Prijatno! 🙂

 

#pilav #turskakuhinja #turskipilav #pilavsapiletinom #jelasapiletinom #piletina #crvenkapinakujna

Please follow and like us:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *