Tufahija kolač, prvi put sam jela skoro, kod tetke mog dragog, Nade. Ipak, kako ona reče, ovaj kolač je naučila da pravi od svoje starije sestre, a moje svekrve, koju nažalost, nikada nisam upoznala jer je umrla veoma mlada. Tetka Nada je se sa pijetetom seća, i kaže da je od nje mnogo toga naučila. A ja sada naučih nešto novo i veoma ukusno od nje, pa joj se ovom prilikom zahvaljujem.

Veliko hvala, draga tetka Nado.

Inače, ako u pretraživač upišete „tufahija kolač“, širom digitalnih prostranstava zvanih internet, pronaći ćete više verzija ovog kolača. Mnogi ga prave sa testom, neki sa keksom, a ja bez toga, da bih smanjila ugljene hidrate. U stvari, i tetka Nada nam je prvi put poslužila ovaj kolač baš ovako, a sledeći put kad smo kod nje došli, stavila je na dno činije piškote. I to je vrlo fina verzija i lakše se vadi, pa samim tim izgleda i urednije kada se stavi na tanjir. Ali, ja sam se odlučila da napravim u činijicama u kojima može i da se posluži, što se pokazalo kao možda i najbolja opcija.

Ali jedno je sigurno, za koju god opciju da se odlučite, biće izuzetno ukusna, a pritom, ovo je jedan zaista jednostavan i prilično zdrav kolač.

A šta su, uopšte, tufahije?

Tufahije su tradicionalni desert poreklom iz Persije (današnjeg Irana), koji su na Balkan doneli otomanski osvajači, dakle, Turci. Reč potiče iz arapskog jezika, od reči tuffāh (تفاح), što znači – jabuka.

Tokom vladavine Turaka koja je, kao što znate, na ovim prostorima trajala čitavih pet vekova, recept se prenosio usmenim putem i prilagođavao lokalnim namirnicama. Na kraju se odomaćio, prvenstveno u Bosni i Hercegovini, ali i u Srbiji i Crnog Gori, pod imenom tufahije.

Osnovu čine oljuštene i izdubljene jabuke, poširane u vodi sa malo čećera, a onda napunjene bogatim filom od orašastih plodova (dakle oraha, badema, pistaća…), pomešanih sa malo šećera i vode, ili mleka.

Jabuke se zatim služe dobro ohlađene, prelivene sirupom u kome su se kuvale, i ukrašene šlagom. Na vrh se ponekad stavlja jezgro oraha, ili višnja iz slatkog ili kompota.

Sve u svemu, jedan izuzetno lep kolač, a ako smanjite ili izbacite šećer, može da bude i prilično zdrav, mada  i ja ponekad malo odstupim od uobičajenog, pa napravim i nešto što baš i nije zdravo.

Već sam napisala recept za sličan desert, punjene pečene jabuke prelivene slanim karamelom koji je zaista odličan. Taj slani karamel je mnogima slabost, ali kad se napravi, može neko vreme da stoji, pa da se koristi umereno.

Kako reče Oskar Vajld: „Sve što je lepo u životu ili je nezdravo, ili goji, ili je protivzakonito (ili je nemoralno).“ Uglavnom i jeste tako, ali treba sebe ponekad i nagraditi, naravno – umereno.

I mislim da je sada već krajnje vreme da pređem na recept…

Potreban materijal (za 6-8 osoba): oko 1.5 kg jabuka, 1 kašika meda, 250 gr mlevenih oraha, malo cimeta, 2 kesice šlaga (penastog, onog koji se priprema sa vodom).

Prvo sam umutila šlag, po uputstvu na kesici, a onda ga ostavila u frižider da se hladi.

Jabuke sam oljuštila, isekla na komade veličine zalogaja, pa stavila u šerpu, prelila vodom da ogreznu, dodala malo cimeta, i stavila na ringlu da proključaju. Zatim sam smanjila temperaturu na srednju i kuvala ih još nekih 5-10 minuta, a onda sklonila sa ringle, i ostavila da se malo prohlade.

Mlevene orahe sam stavila u činiju, dodala 1 kašiku meda i malo cimeta, pa poparila vrelom vodom, da malo omekšaju. Vode treba da bude taman toliko da može da se izmeša i napravi nešto kao preliv. Ostavila sam da se i orasi malo prohlade.

Na dno činijica sam ređala oceđene jabuke, preko njih sipala orahe i poravnala sve kašikom. Kad se potpuno ohladilo, preko sam stavila šlag, a onda ih stavila u frižider do služenja.

A evo kako kolač izgleda u preseku:

A ako vam je lakše, možete da stavite i u neku veću činiju ili pekač, pa napravite i ovu verziju, pa prilikom služenja vadite većom kašikom:

Ja sam ga već pravila nekih 4-5 puta, jer nam je tetka Nada dala mnogo jabuka koje je donela iz svoje vikendice, tako da ih je trebalo potrošiti, da ne propadnu. Ali, nije nam teško palo, jer je kolač lagan, letnji i veoma jednostavan, tako da se i brzo napravi.

Mi smo zaista uživali svaki put, i ovo je jedan od recepata koji će ostati na mom kulinarskom repertoaru verovatno dok sam živa, zahvaljujući tetka Nadi i mojoj dragoj svekvi, koju nažalost nisam upoznala. Zahvalni smo obema!

Zato probajte, uživajte i prijatno vam bilo!

Voli vas vaša Crvenkapica