Bože, kakve meni sve gluposti padaju na pamet kad krenem da pišem, pa to je strašno. Treba da pišem o bakinoj salati od krastavaca, a vrzma mi se po glavi vic koji mi je davno ispričao moj drug Vlada, a koji glasi otprilike ovako:

Došle tri gospođe na pijacu da kupe krastavce.

Kaže prva: “Meni dajte kilogram kraćih, a debljih.”

Druga će: “Ja ću kilogram dužih, ali malo tanjih.”

Na to će treća: “Meni dajte dve kile bilo kakvih, za salatu.”

Naravno, Vladino pitanje postavljeno meni posle toga bilo je: “Je li mala, a kakve ti kupuješ?”

“Bilo kakve, za salatu, sram da te bude što me uopšte pitaš, barabo!”, odgovorila sam ja, smejući se.

Ccccc… sramote! Sramota me je što u istoj priči pišem ovakav vic i recept za bakinu salatu, ali neće ona da se naljuti, zna kakvu je budalu imala za unuku. Ljubim ja nju gde god da je. Mislim na nju svakog dana, i što sam starija, sve češće je citiram.

Al’ stvarno, kad žena zađe u izvesne godine, sve više primećuje koliko su joj i mama i baka bliske i koliko su slično razmišljale. U stvari, mislim da tek u tim nekim srednjim godinama, kada konačno prihvatimo svoj život takav kakav jeste, kada shvatimo da smo ga same takvim napravile, počnemo da se prisećamo kako su te drage žene pokušavale da nam usade neke vrednosti i zašto su to radile.

Moja mama je u mnogim stvarima oduvek bila potpuno drukčija od majki mojih prijateljica i poznanica. Sve što je njoj bilo zabranjivano, jer je baka bila vrlo stroga, ona je meni dozvolila. Za sve što ona, iz bilo kog razloga nije mogla da uradi, meni je uvek davala podršku. Nije ponavljala bakine greške počinjene u strahu da se njenoj jedinoj kćeri nešto loše ne desi.

Zbog svega toga i zbog toga što je baš takva, sa mamom s godinama imam sve bolji odnos. Baš smo drugarice i trudim se da joj svakog dana dam do znanja i koliko mi znači i koliko sam joj zahvalna na svemu.

Spadam u ljude kojima nije teško da kažu ni hvala, ni volim te, ni izvini, ni molim te, ni oprosti mi. Svima nama to treba i trudim se da te lepe reči koristim što češće, jer ne možete očekivati da dobijete nešto što sami ne poklanjate.

Ali da se vratim na recept, jer opet sam otišla predaleko i naskakala se sa teme na temu. Sačuvaj Bože!

Ovu salatu verovatno znaju samo oni koji žive ili vode poreklo iz južne Srbije, a možda ni svi oni. Ja je znam otkad znam za sebe, jer je jedna od omiljenih letnjih salata i moje bake, i moje mame, od koje sam i uzela recept, pošto je baš godinama nisam pravila, pa sam i zaboravila kako se tačno sprema.

Baka je spremala uvek veliku količinu, bar 3-4 kile krastavaca bi isekla, spremila ovako i onda čuvala u velikom loncu u podrumu. Imala je dobar podrum sa stalnom temperaturom, pa je mogla.

Ja sam spremila malu količinu i držim je u frižideru. Može da potraje i nekoliko nedelja, mada kad spremite manje, pojede se pre toga. Imaju ukus koji bi se mogao opisati kao kiseli krastavci koji se još nisu ukiselili do kraja, a spremaju se mnogo jednostavnije i možda bi mogli da se nazovu nekom vrstom letnje zimnice.

Ova salata fenomenalno rashlađuje leti, a moja mama voli da na kraju popije čak i presolac u kome krastavci stoje. Znam, nije baš pametno i stalno je opominjem, ali uvek dobijem isti odgovor:

“Znaš li ti koliko to meni prija?”

“Onda bar sipaj manje soli, molim te”, kažem ja pomirljivo, jer znam da ne vredi da se dalje raspravljam s njom.

Elem, da ne idem dalje jer ko zna šta će mi još pasti na pamet, pošto danas skačem s teme na temu k’o pčelica s cveta na cvet. Sram bilo one kojima ova opaska o pčelici stvara neke druge asocijacije, jer ako ste mislili na ono na šta ja nisam mislila, stvarno ste bezobrazni, hihihi.

Evo recepta:

Potreban materijal: 1 kg krastavaca, 2-3 suve paprike (ne mora ako nemate, ali daju veoma lepu aromu), 3-4 čena belog luka, 1.5 litar vode, 1 supena kašika soli, 3 supene kašike jabukovog sirćeta, malo peršuna.

Krastavce sam dobro oprala, pa zajedno sa korom isekla na kolutove debljine oko 5 mm i stavila u šerpu odgovarajuće veličine.

Papriku sam takođe oprala, pa gurnula u šerpu između kolutova krastavca.

Beli luk sam očistila, isekla na tanke listiće, pa stavila sa strane.

U drugu šerpu sam sipala litar i po vode i jednu supenu kašiku soli, pa stavila da prokuva. Čim sam skinula sa vatre, prelila sam krastavce onako vrelim presolcem i brzo zatvorila šerpu. Ostavila sam da odstoji tako dok se presolac ne ohladi toliko da mogu da dodirnem šerpu a da me ne opeče.

Onda sam dodala beli luk i jabukovo sirće, pa opet poklopila i ostavila da se ohladi do kraja, da mogu da stavim šerpu u frižider. Naravno, kad se ohlade, možete i da ih prebacite u nešto drugo, teglu ili činiju sa poklopcem, ali ne ni u šta plastično.

Potrebno je da pre služenja odstoji u frižideru bar 5-6 sati, a najbolje je kad se pravi danas za sutra, i što duže stoje, sve su lepši.

Prilikom služenja, izvadim ovako po malo u činiju i pospem peršunom

a ostatak vratim u frižider.

Može da se služi uz bilo šta jer odlično ide i sa mesom, i sa ribom, i sa povrćem. Probajte, rashladite se i uživajte.

Prijatno! 🙂

 

#krastavac #salataodkrastavca #letnjazimnica #crvenkapinakujna