Predjela, prilozi, grickalice

Čips od tikvica

Mislim da svi volimo čips. I oni koji kažu da ga ne vole se foliraju, u stvari, ubeđuju same sebe da ga ne vole a ne jedu ga najčešće ne zato što je nezdrav, nego zato što goji. E pa ovaj čips od tikvica je mnogo manje kaloričan a podjednako dobar.

Kažu da, skoro po pravilu, ono što volimo ili nam ne prija, ili nije zdravo, ili goji. Ali, ima momenata kad zaboravljamo na sve to i prepuštamo se uživanju pa makar posle ispaštali. Znam mnogo takvih ljudi, a ni ja nisam mnogo daleko od toga.

Nekad sam kuburila sa niskim krvnim pritiskom, pa kad osetim da bih sve dala za čips i kiselu vodu, znam da mi je pritisak pao i da moram što pre da ga dignem da se ne bih srušila negde. A ima i trenutaka kad mi padne šećer, pa krenem da se tresem, ali to je jednom u mesec dana, kad mi organizam pomahnita u PMS-u. I to nije ono klasično pravdanje: “Moram da uzmem nešto slatko, pao mi je šećer”, pa u prvu prodavnicu po čokoladu. Ne, ja se stvarno tresem, i moram nešto da uzmem, ali tada mi je dovoljna i čaša soka.

Mislim, mnogo puta sam videla to klasično pravdanje pred samim sobom kad neko sebe časti čokoladom, uz opravdanje da mu je “pao šećer”. Aha, važi. A pritom pravi pad šećera nikad u životu nije osetio i ne zna kako izgleda. Verujte mi, uopšte nije naivno.

Treba slušati svoj organizam. On uvek sam kaže šta mu treba, ako umemo da slušamo. I to slano, što diže pritisak, i slatko što diže šećer je potrebno ponekad. Ali pravdanje pred sobom ne vodi ničemu, bar ničemu dobrom.

Skoro sam čitala neki intervju sa Ruškom Jakić (ne kolutajte očima, videla sam vas), gde je žena lepo objasnila da se nekim stvarima treba prepuštati bez griže savesti. Recimo, ona zna da po dva meseca ne pojede ništa slatko, a onda kad se zaželi, kupi sladoled i smaže celu kutiju od kilograma. I pored toga, njenoj liniji ništa ne fali, jer ona se tome prepustila bez griže savesti i nijednog momenta nije pomislila da će se ugojiti.

Psiha je moćan alat i treba da pazimo šta mislimo i biramo svoje misli (kako bi to rekla Lujza Hej), jer naše misli postaju dela. Ako stalno mislimo na najgoru varijantu onoga što može da nam se desi, to će se i desiti. Zato, kako neko reče: “Pazite šta želite, možda se čudo dosađuje”.

Ima tako dana kad mi zaista koješta dolazi u misli, ali ima i dana kad se budim vesela, bez ikakvog vidljivog razloga. Ranije mi se to dešavalo češće i uvek sam se plašila da mi neko namerno ne pokvari raspoloženje, jer ima mnogo zavidnih ljudi koji ne trpe da neko bude srećniji od njih. S godinama sam naučila da i te ružne misli, koje ponekad imam, kanališem u nešto dobro. To se valjda zove sazrevanje. A što bi Lale rekle, iju naopako, ako u ovim godinama još uvek ne znam kako to da uradim, jel’?

Moja mama ume da nervozu izbaci mešenjem, što takođe nije loša ideja. Izboksuje testo i smiri se.

Nego da se vratimo na čips. Ovo nije onaj klasičan, od krompira, već od tikvica koje su daleko zdravije, a s obzirom da se ne prži u dubokom ulju, nego peče u rerni, sasvim može da prođe kao relativno zdrava hrana i fina grickalica.

Ja sam ga danas poslužila sa ćušpajzom od graška kao lagani ručak, ali bi mogla da bude i prava grickalica, uz neko pićence ili neki fini umak kao što je gvakamole. Odlučite sami kako vam odgovara.

Evo recepta:

Potreban materijal: 1 veća tikvica, 100 gr palente, 3 kašike susama, 3 kašike rendanog parmezana, 1 kašičica belog luka u prahu, na vrh noža čilija, so, biber, 1 dl mleka.

Tikvicu, ako je mlada i lepe korice, ne morate ni da ljuštite. Ja sam morala, pa sam je prvo oljuštila, isekla na tanke kružiće, poređala na veću tacnu, posolila, pa ostavila da odstoji tako pola sata i izbaci višak vode. Posle sam papirnim ubrusom upila višak vode i prebacila kolutove tikvice u činiju.

U jednu činijicu sam sipala mleko, a u drugu palentu, susam, parmezan, beli luk i začine i sve dobro izmešala.

Veliki pleh sam obložila papirom za pečenje i uključila rernu da se zagreje na 200 C.

Poređala sam na sto pleh i obe činije, da mi bude zgodno za rad. Ovaj deo je najbolje raditi tako da levom rukom uzimate kolutove tikvica i umačete u mleko, a desnom valjate u smesu od palente i ređate u pleh. To sam naučila od Bila Grejndžera, australijskog kuvara, i stvarno funkcioniše odlično. Jer ako sve radite istom rukom, ruka će vam uskoro biti sva ulepljena od smese za pohovanje.

Znači, levom rukom sam uzimala kružiće tikvica i umakala ih u mleko, pa desnom rukom uvaljala u smesu od palente i ređala u pleh za pečenje obložen papirom.

Kad se rerna zagrejala, ubacila sam tikvice da se peku oko 10 minuta, a onda ih izvadila, okrenula na drugu stranu i pekla još 10 minuta.

Pečene sam pustila da se malo prohlade, a onda prebacila u činiju za služenje u koju sam na dno stavila papirnu salvetu. To radim da se ne bi desilo da od pare koju bi tikvica mogla da napravi tako vrela, čips omekša.

Kao što rekoh, poslužila sam ovaj čips sa ćušpajzom od graška i malo svežeg paradajza, a vi odaberite varijantu koju volite. Izuzetno je fin, hrskav i mnogo manje kaloričan od klasičnog čipsa od krompira.

Probajte i prijatno 🙂

 

#čips #čipsodtikvica #tikvica #čipsizrerne #crvenkapinakujna

Please follow and like us:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *