Testenine, lazanje, rizota

Pasta sa patlidžanom i paradajzom (Pasta alla Norma)

Pasta alla Norma je jedan od klasika sicilijanske kuhinje. U pitanju je sos sa patlidžanom i paradajzom, uz jestivu dekoraciju u vidu kapara, tako da ukusom podseća na jedno od mojih omiljenih jela, a to je kaponata. Ništa čudno, jer u pitanju su jela koja se prave sa sastojcima koji se gaje na Siciliji, na šta su Sicilijanci posebno ponosni jer nekada davno, nije bilo tako lako nabaviti nešto sa kopna.

U svakom slučaju, pasta alla Norma je jelo čije poreklo seže daleko u prošlost, čak do XIX veka i kompozitora Vinćenca Belinija. Ovaj sjajni kompozitor, rođen je u Kataniji na Siciliji, i premda je živeo samo 34 godine, za sobom je ostavio više kapitalnih dela, pa tako i operu “Norma”. Navodno je neki poznati kuvar, takođe iz Katanije, ovo jelo napravio u čast njegove opere, da bi na neki način odao počast svom sugrađaninu, velikom kompozitoru.

“Norma” je, inače, najlepše delo ovog ranog romantičara i izrazito talentovanog melodičara. Radnja se odvija početkom naše ere u rimskoj pokrajini Galiji. Norma je velika sveštenica druida, koja tajno vodi ljubav sa rimskim prokonzulom Polionom, a u hramu krije i njihova dva sina. Ali Polion se zaljubljuje u jednu od njenih sveštenica, Adalgizu, koja ga zavoli, ali ga iz odanosti Normi odbija, i zahteva od njega da se vrati njoj. Naravno, Adalgiza sve to ispriča i Normi, koju boli Polionovo neverstvo.

Velika sveštenica je do tada, da bi zaštitila Poliona, odgađala nameravani ustanak Gala, ali saznavši za njegove planove da otme Adalgizu i pobegne s njom u Rim, Norma, u ime bogova, podiže Gale. Naravno, njihova prva žrtva je upravo Polion, koji je uhvaćen u hramu. Norma tada pred svojim ocem, velikim sveštenikom Orovistom, i okupljenim narodom, otkriva svoj greh i želi da ga iskupi životom. Dirnut njenom žrtvom, Polion zajedno sa njom odlazi u smrt. I kao i mnoge druge opere, i ova ima tužan kraj…

Inače, ni ja nisam znala po kome je ovo divno jelo dobilo ime, ali sam čim sam saznala rešila da ga probam. Zaista je divno, i pravi se veoma jednostavno. A bez obzira što se sastoji pretežno od povrća, daje sasvim prijatan osećaj sitosti, zbog patlidžana koji je jedno zaista izuzetno povrće. Hvalila sam ga više puta i mnogo recepata sa njim već postavila, ali nikad nije previše napisati još jedan. Verzija ovog jela ima mnogo, ali su sve vrlo slične, pa zato nećemo cepidlačiti.

I da ne dužim više, evo recepta:

Potreban materijal (za 4 osobe): 1 veliki ili 2 mala plava patlidžana, 4 čena belog luka, 1 manja glavica crnog luka, 1/2 kašičice krupne ljute začinske paprike, 1 kašičica balzamiko sirćeta, 1 konzerva paradajza pelata (400 gr), 200 gr kratke testenine (penne ili rigatoni, koristila sam integralne), 1/2 šolje rikote (ili krem sira), 10-tak kapara, so, biber, bosiljak (svež ili sušen, šta imate), 1/2 šolje maslinovog ulja (ekstradevičanskog); za služenje: malo rendanog sira parmezana.

Prvo sam pripremila sve povrće. Patlidžan sam oprala, odsekla mu krajeve, a onda ga isekla na kocke veličine oko 1cm. Crni luk sam očistila pa isekla na tanke polumesece, a beli očistila pa isekla sitno. Imala sam ove krupne kapare, koje sam ocedila od presolca u kome stoje, malo isprala pod mlazom hladne vode, a onda dobro osušila.

Sipala sam vodu u veliku šerpu, dodala malo soli, pa stavila da se zagreje za kuvanje paste.

U veći tiganj, sipla sam ulje, pa stavila na ringlu da se zagreje. U zagrejano ulje ubacila sam kapare, pa ih propržila kratko sa svih strana (30-40 sekundi, tek da zamirišu otpuste malo ukusa u ulje), a onda izvadila i stavila na kuhinjski ubrus da se ocede.

Zatim sam ubacila prvo patlidžan, pa ga uz mešanje pržila desetak minuta. U međuvremenu sam u onu drugu šerpu, u kojoj je voda proključala, ubacila testeninu, smanjila vatru i kuvala je da bude al dente, kao i svaka druga. Dakle, ne sme da se prekuva.

Kad se patlidžan propržio, dodala sam mu crni i beli luk, dodala začine (so, biber, papriku i bosiljak), pa nastavila sa prženjem. Kad je i luk počeo blago da se karamelizuje, sipala sam konzervu seckanog paradajza pelata, pa smanjila temperaturu i ostavila sos da se krčka dok se pasta nije skuvala.

Kuvanu testeninu sam ocedila, sačuvala malo vode, a nju ubacila u tiganj sa sosom. Dodala sam i rikotu (ako nemate, može i krem sir), balzamiko sirće i oko 1/2 šolje vode od kuvanja testenine. Isključila sam ringlu, pa još malo sve krčkala da se lepo zgusne.

I to je sve! Poslužila sam pastu dekorisanu prženim kaparima, uz malo rendanog sira parmezana. Za one koji poste, dovoljno je da izbace sireve, a verujem da će ovo jelo i tako biti izuzetno ukusno.

Uz čašu hladnog rozea, bio je to jedan divan, letnji ručak. Hvala sjajnom kuvaru koji je ovo jelo smislio, i hvala velikom kompozitoru Beliniju, čije je najslavnije delo poslužilo kao inspiracija.

A vi, dragi moji, probajte, uživajte i prijatno vam bilo.

Voli vas vaša Crvenkapica

Please follow and like us:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.