Hleb, peciva, pite

Pita sa sirom iz tiganja

Spadam u ljude koji u svemu lošem, mogu da pronađu i nešto dobro. A u poslednje vreme mi sve nešto ide naopako, ali, trudim se da to ne ometa moj rast, kao ličnosti naravno, jer sam fizički davno prestala da rastem. Između ostalih loših stvari koje su me u poslednje vreme zadesile, i rerna mi je otkazala poslušnost. Donji grejač joj ne radi, a trenutno mi je suviše komplikovano da ga menjam, pa sam rešila da malo istražujem recepte za koje mi ona neće biti potrebna. Ova pita sa sirom iz tiganja je jedan od eksperimenata koji je ispao tako dobro, da ću i kad popravim rernu debelo da se zamislim treba li uopšte da je uključujem kada pečem pite?! Jer ovo je pita iz tiganja, bez kora i bez rerne.

Rekoh li već da u svemu lošem, mogu da pronađem i zrnce dobrog? E, ovo je primer takvog razmišljanja. Naime, već dugo želim da probam neke malo drukčije recepte, poput onih divnih kineskih zemički kuvanih na pari, raznih vrsta pituljica ili prolećnih rolnica, koje se prže u tiganju. Da, prženje u dubokom ulju nije ni zdravo, a ni ekonomično. Naročito s obzirom da ja već više od decenije ne koristim jeftino suncokretovo ulje, ali ako se peče u tiganju bez, ili na vrlo malo nekog zdravijeg ulja, to sasvim može da prođe.

Problem je što zbog trenutnih obaveza nemam mnogo vremena ni za istraživanje, a još manje za pisanje recepata, ali ću se truditi da svaki od eksperimenata koji bude uspešan završi ovde, tako da i vi možete da ga probate. To vam obećavam!

A svašta sam videla istražujući ovu temu. Od pita i bureka, preko proja, tortilja, pita-hleba, indijskog rotija, do zemički i kolača. Tako da neće biti veliki problem da se na neko vreme odreknem rerne, uštedim malo struje i vremena, jer se ova testa iz tiganja i posude za kuvanje na pari spremaju mnogo brže.

Setila sam se i one davne reklame za takozvani “dry cooker”, koji sam nekada imala. Ako se sećate, bila je to neka vrsta dubokog tiganja sa poklopcem koji je na sredini imao neki stub sa rupicama, kroz koji se peo vreli vazduh. Sam tiganj je bio teflonski, tako da nije potrajao dugo, ali se dobro sećam reklame: “Kolač u tiganju? Nemoguće!” A stvarno je bilo moguće, mada mi je taj srednji deo uvek bio nekako slabije pečen. Nisam ga mnogo koristila za kolače, ali za meso i povrće jesam. E toga sam se setila sada, kada sam uspela da ispečem pitu u sasvim običnom tiganju sa poklopcem.

Zato, da ne dužim više, evo recepta, pa probajte i sami, jer je zaista mnooogo dobar. Možda ne izgleda reprezentativno, ali verujte mi na reč, moja porodica se totalno oduševila.

Potreban materijal: 2 jaja, 1/2 kašičice soli, 250 ml jogurta, 160 gr brašna, 200 gr sira (koristila sam fetu), 1 kockica putera (10-15 gr).

U činiju za mućenje razbila sam jaja, posolila ih, pa malo umutila viljuškom. Zatim sam dodala jogurt i brašno, pa i to umutila. Feta sir sam isekla na kockice, pa dodala u testo, i još jednom dobro izmešala sve. I to je bilo to, vreme je za pečenje.

Tiganj sa poklopcem sam zagrejala, a onda kockicu putera nabola na viljušku, pa ga dobro podmazala.

U zagrejan i podmazan tiganj sipala sam testo, pa odmah smanjila temperaturu na srednju, poklopila, i ostavila da se peče sa jedne strane oko 8 minuta. Za to vreme, pita se ispeče sa donje strane, a sa gornje blago osuši.

Posle nekih 7-8 minuta, odigla sam testo špatulom da vidim kakvo je odozdo, i pošto je bilo pečeno, polako sam ga podigla i prebacila na tanjir premazan puterom. Zatim sam preko tanjira stavila tiganj, pa okrenula pitu na drugu stranu, i ostavila je da se peče na srednjoj temepraturi još osam minuta.

Dakle, za kompletnu pripremu bilo je potrebno dvadesetak minuta. Mislim da brže od toga ne može.

I to je bilo to. Pečenu pitu prebacila sam na tanjir za služenje, a onda sekla na trouglastu parčad kao torticu, i služila uz salatu, kao večeru. Može i za doručak, ili kao neko brzo posluženje za iznenadne goste. Tako se to nekad govorilo, kad su gosti znali da banu, u današnje vreme to više niko ne radi, jer imamo mobilne telefone, pa proverimo da li je neko kod kuće i da li želi društvo. Ipak, i to je imalo svojih čari.

A evo i kako izgleda parče.

Nama se izuzetno dopala, a nadam se da će i vama.

Probajte, uživajte i prijatno vam bilo.

Voli vas vaša Crvenkapica

Please follow and like us:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *