U poslednje vreme mi kuvanje nešto baš i nije išlo od ruke. Sve mi je nešto ispadalo iz ruku, zaboravljala sam neke sastojke, nisam imala inspiracije za nove stvari, a onda sam juče pogledala neku novozelandsku krimi seriju i čula za kumara hleb sa slatkim krompirom. Radoznala kakvu me Bog dao, još u toku epizode, krenula sam da istražujem kakav je to hleb…
U redu, slatki krompir volim, ali koji su ostali sastojci i da li će mi odgovarati? Jer, u poslednje vreme izbegavam mleko, kvasac, gluten, i još neke sastojke koji mi ne prijaju. Međutim, uspela sam da pronađem recept za hleb koji je posan (ili veganski), ne sadrži gluten (tj. sadrži nešto malo druge vrste glutena koji je lako svarljiv pa ne smeta alergičarima), ni kvasac, a ne mora čak ni da se mesi. Jednom rečju – savršen! I zaista jeste takav.
Ali da vidimo prvo kakvo je poreklo ovog hleba…
Svoje poreklo, hleb sa slatkim krompirom vodi sa Kariba, i postoji već vekovima. U njegovom divnom ukusu uživaju razne kulture poput karipskih, afričkih i latinoameričkih. Iako mu se tačno poreklo ne zna, smatra se da je tvorevina autohtonih karipskih plemena. Bogat je vitaminima, mineralima i vlaknima, što ga čini i veoma zdravim, mada sumnjam da su oni baš toliko znali o tome u ono vreme.
Inače, hleb od krompira može se pronaći i u francuskoj kuhinji, mada mnogo češće u Irskoj. Naime, Irci su u ono vreme gladi jeli mnogo krompira, pa su se trudili da pronađu što više načina da ga upotrebe, te je tako završio i u hlebu. Najčešće su pire od krompira mešali sa brašnom, pravili nešto poput pljeskavice, a onda ga pekli na tiganju. Smatra se da raznih vrsta hleba od krompira ima negde od sredine XVIII veka. Ništa čudno, to je sirotinjska hrana kakve ima u svim kuhinjama. Pa i italijanske njoke, ili češke knedle, su slična testa, zar ne?
A šta je sa slatkim krompirom?
Pa, o slatkom krompiru ili batatu sam već pisala, i postavila nekoliko recepata sa njim, ali nije na odmet ponoviti koliko je dobar i hranljiv. Veruje se da potiče iz Centralne i Južne Amerike, i da su ga prvi put pripitomila plemena koja su tamo živela pre više hiljada godina. Prvo je počeo da se uzgaja u Peruu i Boliviji, a onda se ta ideja proširla na ceo svet.
Danas je jedna od osnovnih namirnica u mnogim kulturama, pa tako i svaki region ima sopstveni način pripremanja. Posebno je cenjen u Kini i Japanu, gde se svakodnevno jede. Kako sam u jednoj od emisija Džejmija Olivera o superhrani čula, u Japanu je danas slatki krompir jjedna od osnovnih namirnica. Nekada ga je jela sirotinja, dok su bogataši jeli pirinač. Danas se situacija obrnula, tako da je slatki krompir svakodnevno na meniju dobrostojećih ljudi, dok oni siromašniji uglavnom jedu pirinač.
Bogat je vitaminom C i mineralima, kao i visokim sadržajem vlakana, koja podstiču varenje i snižavaju loš holesterol. Zbog svih tih osobina, on se svrstava u superhranu, što znači da će i ostati tu gde jeste, bez obzira na propagandu dijeta sa niskim sadržajem ugljenih hidrata. Ipak, kod nas se još uvek ne gaji dovoljno, pa je onaj koji kupujemo na pijacama i u supermarketima uglavnom iz uvoza. Zato mu je i cena malo prejaka. Ali ga, svakako, treba uvesti u svoj meni, bar povremeno, jer je zaista fantastičan.
Po ukusu, veoma podseća na bundevu, pa se može koristiti u istim receptima. Zato ću se nekom prilikom potruditi da od njega napravim pitu. Ali da se vratim na ovaj divni hleb, koji je odličan u bilo koje doba dana, kao prilog uz jelo, deo obilnijeg doručka, ili podloga za sendvič koji možete da ponesete na posao.
I da ne dužim, evo recepta, pa ćete moći da se uverite i sami, ukoliko ovom divnom hlebu date šansu…
Potreban materijal: 250 gr pirea od slatkog krompira, 250 gr brašna (koristila sam speltino), 1.5 dl mleka po izboru (pirinčano u mom slučaju), 1 prašak za pecivo, 1 kašičica soli.
Slatki krompir sam oljuštila, isekla na krupnije komade, stavila u šerpu, prelila vodom da ogrezne, pa stavila na ringlu da proključa. Zatim sam smanjila temperaturu na srednju, poklopila i kuvala ga još oko 10-tak minuta, što je bilo sasvim dovoljno da omekša. Kuvan sam ocedila, pa stavila u činiju za mešenje i ispasirala.
Dodala sam brašno, prašak za pecivo i so, pa izmešala viljuškom, a onda polako dodavala pirinčano mleko i mešala dok nisam dobila homogenu masu. Pripremila sam kalup za pečenje hleba, obložila ga papirom za pečenje, pa sipala testo i lepo ga poravnala. Po vrhu sam kašikom napravila šare, koje mu pomažu da se ravnomernije ispeče i ne popuca onako sam od sebe.
Zagrejala sam rernu na 180C, pa ga stavila da se peče oko 45 minuta. Pečeni hleb sam izvadila iz rerne, i odmah sa papirom, prebacila na kuhinjsku rešetku, da se hladi. Morali smo odmah da ga probamo, jer je predivno mirisao, tako da sam na njega namazala tahini, i poslužila ga najmilijima, da probaju:
Tahini je, naravno, domaći… A vidite kako se lepo seče, pa čak i ne mrvi, što je neverovatno za hleb koji ne sadrži gluten, jaja, ni bilo šta što bi moglo da veže testo. Vezuje ga samo sklatki krompir.
Na njega možete namazati bilo šta što volite, ili ga jednostavno poslužiti uz bilo koje jelo. Ukus je neutralan, tako da odlično ide i uz slane, i uz slatke namaze.
Zato probajte, uživajte i prijatno vam bilo.
Voli vas vaša Crvenkapica
