Tahini je pasta od mlevenog susama, koju bismo mogli da svrstamo u grupu onih namaza ili putera od raznog semenja. Postavila sam već dosta recepata na tu temu, ali sam tahini uvek kupovala, misleći da u kućnim uslovima ne mogu da ga napravim. Zašto, Bog sveti zna, ali eto, do pre nedelju dana nisam ni pokušavala. Ali, kad sam konačno probala, navukla sam se… Juče sam ga napravila drugi put i ispalo je bolje nego prvi, tako da sam rešila da napišem recept i pokažem i vama da se domaći tahini pravi vrlo lako.

U suštini, ono što me je „plašilo“ je to što nemam dovoljno dobru kuhinjsku seckalicu koja može da melje tako sitno seme. Ali, imam mlin za kafu. Kad god mi u nekom receptu zatreba mleveni susam, recimo za jutarnju ovsenu kašu, ja ga meljem upravo u njemu. I ovog puta, susam sam prvo samlela u mlinu za kafu, a onda ubacila u seckalicu i mutila dalje, dok nisam napravila pravi tahini. Ali o tome ćemo kasnije, da prvo kažem nešto o ovom sjajnom namazu.

Kada sam, ranije, postavila recept za intrion, energetske kolačiće iz Antičke Grčke, o kojima je još Homer pisao u „Ilijadi“, ukratko sam ispričala koliko je susam zdrav i koristan. U međuvremenu sam istraživala malo više, pa sam tako saznala još mnoge zanimljive stvari, vezane baš za susam u ovom obliku, kao tahini namaz.

Elem, na Vikipediji sam pronašla podatak da prvi pisani dokument o susamu postoji oko 4.000 godina, a kad sam istraživala za potrebe recepta za intrion, našla sam da je recept za te kolačiće star 6.000 godina. Kome se može verovati, zaista ne znam, ali u svakom slučaju, susam je seme koje se u celom svetu koristi već hiljadama godina.

Naziv za ovaj namaz izveden je od arapske reči „tahina“ što znači „samleveno“, a istoričar Herodot zapisao je da se pre oko 3.500 godina susam gajio u Mesopotamiji, u regiji između reka Eufrat i Tigar. U to vreme koristio se pretežno kao izvor ulja. Kao pasta, tahini se prvi put pominje u nekom arapskom kuvaru iz XIII veka, kao jedan od sastojaka humusa, o kome sam već pisala.

Recept za tahini kasnije je prenet čak do dalekoistočnih zemalja, Kine i Japana, a u Americi se od 1940. godine industrijski proizvodi i prodaje u prodavnicama zdrave hrane. Kod nas se ranije donosio pretežno iz Turske, jer se u zemljama oko Mediterana i danas svakodnevno koristi kako u spremanju slanih jela, tako i poslastica, poput alve.

Izuzetno je zdrav, jer je prava riznica vitamina B i E, kao i minerala poput kalcijuma, magnezijuma, fosfora, kalijuma i gvožđa. Sjajan je antioksidant, pa je nezamenljiva namirnica za starije od 45 godina. Usporava starenje na ćelijskom nivou i održava mentalnu svežinu, poboljšava koncentraciju i utiče na bolje raspoloženje. Pored toga, važan je za jačanje kostiju, zuba i mišića, a neka istraživanja dokazala su da deluje preventivno kod alergija, pa čak i kod nekih vrsta karcinoma.

Pored svega pomenutog, kažu da pomaže u normalizaciji krvnog pritiska, smanjuje nivo lošeg holesterola, poboljšava zdravlje žena tokom menopauze, ali je odličan i za muškarce jer stimuliše proizvodnju testosterona i podstiče libido. Povoljno deluje na osteoporozu kod oba pola, ali je za starije žene posebno značajan jer usporava starenje kože.

Kod nas ga još uvek najčešće koriste vegani, kojima zbog načina ishrane nedostaju neki od sastojaka, kojima tahini obiluje. Odličan je i za one koji poste. Ali, ono što na mnoge deluje odbojno je cena, jer jedna teglica košta od 300 do 500 dinara. Ako ga sami napravite, 200 gr koštaće vas možda oko 150 din, što uopšte nije zanemarljivo. Mislim da se vredi potruditi, a s obzirom da je prava energetska bombica i da ne može mnogoo da se pojede odjednom, potrajaće vam malo duže, mada ga ne treba čuvati duže od nedelju dana, pošto ovaj domaći nema nikakve dodatke. Industrijski ima ko zna šta sve, pa može da stoji oko godinu dana.

Ali, već znate da ja sve što mogu da napravim, pravim sama. Konačno sam našla način da i tahini napravim u kućnim uslovima i mislim da će mi to ući u nedeljnu rutinu, da svakog vikenda napravim novu količinu. Divnog je ukusa, a može da se koristi kao samostalan namaz, da se stavlja u druge (kao što su humus i baba ganuš), može da se dodaje u sosove, čorbice, prelive za salatu, ali i u prelive za meso, ribu i jaja. I naravno, može se dodati i u kolače, ali onda treba smanjiti količinu soli i dodati mu med.

To bi, otplike, bilo to. Da sada krenemo na spremanje. Evo recepta:

Potreban materijal: 200 gr sirovog susama, 1 veći prstohvat soli, 3 kašike ulja od tostiranog susama (ili nekog neutralnog).

Koristila sam ulje od susama jer je ukus daleko jači i lepši, a trudim se da uvek imam neku malu količinu u kući jer ga baš volim. Moguće je napraviti ga i sa nekim drugim, neutralnim, kao što je ulje od koštica grožđa. Ne bih preporučila ulje od suncokreta, radije maslinovo od komine, ali ako nemate izbora, probajte sa onim što imate.

Susam sam sipala u suv tiganj i na blagoj vatri prepekla, stalno mešajući jer lako zagori. Pekla sam ga dok nije blago požuteo, za šta je bilo potrebno 10-tak minuta, a onda skinula sa ringle i ostavila da se ohladi.

Kao što rekoh, nemam dobru seckalicu, pa sam kombinovala dve. Prvo sam ga samlela u mlinu za kafu, pa sipala u seckalicu. Dodala sam so i ulje, pa uključila da se melje dalje, dok nije počeo da se pretvara u ono što poznajemo kao industrijski tahini.

Ako vam je suviše gusto, dodajte još malo ulja, ali pazite da ne preterate kao ja kad sam pravila prvi put. Ako preterate, biće suviše tečan, pa neće biti baš za mazanje, mada je i takav dobar za dodavanje u jela.

I to je sve. Gotov tahini sam sipala u teglicu, pa stavila u frižider. Za probu sam ga namazala na pirinčane galete (u narodu poznate kao stiropori),

i bila je to jedna fina, popodnevna užina. Ali kao što rekoh, skoro da nema jela u koje ne može da se doda i svako će svoj divnim ukusom obogatiti.

Probajte, uživajte i neka vam je na zdravlje 🙂

#crvenkapinakujna #susam #tahini #susamovputer #susamovapasta #namazodsusama