U poslednje vreme često po prodavnicama viđam humus. Ima ga sa raznim dodacima ali i raznim ukusima. S jedne strane, drago mi je da se sve više ljudi odlučuje da proba nešto novo, jer su Srbi po tom pitanju malo nepoverljivi i „teški“, ali mi nije drago to što se u tim industrijskim može naći stvarno svašta. Počev od tih veštačkih aroma, pa do raznih dodataka da bi se što duže održali.
Ja sve što mogu, volim da napravim sama. Tako je i sa humusom. Inače, sa njim sam se prvi put srela pre nekoliko godina kada sam bila na posebnom režimu posle testa intolerancije na hranu. Tada sam naučila mnoge nove stvari. Između ostalog, probala sam dva sjajna, za mene tada nova, arapska specijaliteta, a to su humus i baba ganuš. Baba ganuš se pravi od plavog patlidžana, a humus najčešće od leblebija.
Kod nas su se leblebije ranije mogle naći samo kao pečene i već spremne za grickanje. Kad kupujete te za grickanje pazite, mene su jednom koštale par desetina eura i mnogo patnje, jer sam na njih slomila zub, ali su fantastične za ljude koji pate od viška kiseline u želucu jer je vrlo brzo skupljaju i neutrališu. Negde na internetu sam čak našla da humus može da se pravi i od tih pečenih leblebija. Ne, ne želite to da probate, verujte mi. Probala, nije mi se dopalo, odustala…
Inače, same leblebije su jedna odlična namirnica. Dobar su izvor proteina (za one koji izbegavaju meso), bogate su vlaknima pa podstiču rad creva, dobre su za srce, utiču na stabilizaciju šećera u krvi, sadrže mangan, koji je mineral koji pomaže u proizvodnji energije, smanjuju rizik od raka dojke, a naročito su dobre za žene u menopauzi jer kažu da smanjuju valunge i štite od osteoporoze. Znači, trebalo bi častiti svoj organizam ovom odličnom namirnicom bar s vremena na vreme, a s obzirom na to da sada imamo proizvođača u Nišu koji ih već kuvane pakuje u fine teglice od 300 gr i prodaje po više nego pristupačnoj ceni, to više i nije neki problem.
I kao i mnogo puta do sada, ja sam ovaj recept našla kod slavnog Džejmija Olivera, jedinog muškarca na ovom svetu koji me apsolutno nikada nije razočarao jer mu je svaki recept fantastičan. Možda i zato što smo rođeni istog dana, hihihi. Mala šala, ali taj plavi nestaško stvarno zna da kuva.
A evo i recepta…
Potreban materijal: 300 gr kuvanih leblebija, 3 kašike taana (ako nemate, 3 kašike susama stavite u mlin za kafu i sameljite, biće sasvim dobra zamena), sok od 1 većeg limuna, 1 čen belog luka, so, biber, malo mlevenog kima, 4 kašike maslinovog ulja.
Ocedila sam leblebije, pa sipala u blender. Nisam imala taan, pa sam stavila 3 kašike susama i 1 kašičicu kima u mlin za kafu, samlela, pa dodala leblebijama. Iscedila sam limunov sok pa i njega dodala u blender, beli luk protisnula kroz presu pa ubacila i njega, posolila, sipala i maslinovo ulje, pa uključila blender da se sve lepo samelje u finu, gustu masu.
Probala sam, pa doterala ukus solju i biberom, sipala u činijicu pa poslužila uz tortilja-čips kao grickalicu, i bio je super.
A inače, humus može da se služi i uz krekere, dvopek, tost, neke fine lepinje i hlebove, kao prilog za roštilj ili šta god volite.
Prijatno! 🙂