U vreme kada sam ja odrastala, “eurokrem” je bio glavna fora. Sećam se reklame “za generaciju koja raste”, jer je, po rečima marketinških magova tog vremena bio obogaćen sa mnogo vitamina i minerala. Možda se i jesu dodavali, ali je sasvim sigurno imao i mnogo šećera, i onih danas poznatih “E” dodataka. Kada sam ga poslednji put probala, bio je tako sladak da mi je bilo muka. Valjda sam se odvikla od preslatkih stvari. Danas više volim nutellu, mada je i ona preslatka. Zato sam se dala malo u potragu i pronašla recept za vegansku domaću nutelu bez šećera, mada sam morala da doradim recept.
Internet je, inače, preplavljen receptima za domaće kremove ovog tipa sa svega tri ili četiri sastojka, koji izgledaju vrlo slično, ali kad god sam neki od njih probala da napravim, obično bih morala da eksperimentišem više puta i menjam ga da bi ispalo onako kako izgleda na slici. Tako je bilo i ovog puta, pa sam po sopstvenom nahođenju dodala neke zdrave sastojke, i ispalo je zaista dobro.
Nemam jak blender, pa nije tako tečna kao kupovna, malo je gušća, ali joj je ukus zaista božanstven. I pritom je zdrava, bez šećera i veganska, što znači – posna. Savršena je uz palačinke, namazana na tost, ili kao brza užina u popodnevnim satima kada poželite nešto slatko, onako kašičicom, iz tegle. Pravila sam i ranije namaz od lešnika, ali nikad nije bio ovako ukusan i zaista sličan nuteli. Zato vam ovaj toplo preporučujem, jer ako volite ukus lešnika, ovo je nešto najsličnije pravom kremu, a pritom bez šećera i aditiva. Može li bolje?
Može da se čuva do dve nedelje, mada čisto sumnjam da će toliko potrajati. Nemojte je stavljati u frižider, jer će se stegnuti, pa uopšte neće moći da se maže. A ako imate jači blender, biće još bolja. Moj nije tako jak, pa nisam smela previše dugo da mutim, da se ne pokvari. Ali ne mari, namaz je ispao odlično.
Evo recepta…
Potreban materijal: 200 gr sirovih (ili pečenih) lešnika, 1 kašičica ekstrakta vanile, 1/2 kašičice soli, 5 svežih urmi, 3 pune kašike kokosovog ulja, 60 gr čokolade za kuvanje.
Pošto sam imala sirove lešnike, ispekla sam ih u suvom tiganju uz povremeno mešanje, za šta je bilo potrebno 10-12 minuta, a onda sipala na čistu i suvu kuhinjsku krpu, pa ostavila malo da se ohlade. Ohlađene sam protrljala tako umotane u krpu, i većina ljuskica je spala. Očistila sam ih do kraja, pa stavila u blender.
Samlela sam ih, onako, dok nisu počeli da liče recimo na puter od kikirikija, a onda dodala so, očišćene urme, i kokosovo ulje, pa još malo mutila u blenderu.
Čokoladu sam izlomila, otopila na pari, a onda i nju sipala u blender, pa uključila da se još malo umuti i dobro izmeša sa ostalim sastojcima.
I to je sve. Gotovu nutelu sam sipala u teglicu, i odmah namazala na pirinčane galete da probamo kakva je.
Kaže moj dragi: “Neverovatno, ukus je skoro potpuno isti! A nema ni šećera! Sutra pravimo palačinke!” I tako je i bilo. Uz palačinke je bila još bolja, jer je toplota učinila da se još lepše maže.
Dobra je i kao punjenje za neke kolačiće ili kiflice, a može da se dodaje i u jutarnju ovsenu kašu, što da ne? U svakom slučaju, u njoj možete uživati bez griže savesti, jer nema šećera, niti bilo kakvih industrijskih dodataka.
Naravno, kad bi se industrijski pravila ovako, trebalo bi da bude bar duplo skuplja, što znači da bi je retko ko kupovao. Ali ovu možete da napravite i sami, jer zaista nije ništa komplikovano.
Probajte, uživajte i neka vam je na zdravlje!
Voli vas vaša Crvenkapica
