Ponekad se osećam k’o lažnjak, kad napišem recept za nešto što svi spremaju, pošto na sve strane po internetu viđam razne varijante čia pudinga. Ipak, nisu svi ovako dobri, verujte mi, probala sam. Ova verzija je malo drukčija, čokoladna, posna, bez šećera, i veoma zdrava, a dobar je kao slatkiš, užina, ili možda doručak.

U receptu koji mi je poslužio kao inspiracija, neki tip ga je napravio u teglici, tako da može da se jede direktno iz nje, ponese u školu, ili na posao.

Ja sam ipak želela da izgleda malo lepše, tako da možete bez griže savesti da ga poslužite kako svojoj porodici, tako i gostima. Iznenadićete se i vi i oni, da je nešto što je tako dobrog ukusa, uz to i potpuno zdravo.

Jer mnogo onoga što se propagira kao zdravo, u stvari to i nije. Čim se toliko reklamira, znači da je to neko debelo platio, pa je upitno koliko je sve to tačno. No dobro, neću da zalazim u pitanja marketinga i etike u svemu tome, ovde se bavim kuvanjem.

A sve što je lepo…

Znate kako kažu: „Sve što je lepo je ili ilegalno, ili nemoralno, ili goji“.

E ovaj puding je onaj izuzetak koji potvrđuje pravilo. Nije ni ilegalan, ni nemoralan, niti goji (osim ako se pojede mnooogo), a pritom je zaista odličan.

A vreme je Velikog posta, pa posnih recepata – nikad dosta!

Vreme je i posnih slava, ali se na slavsku trpezu uglavnom iznose starinski posni kolači, koji su mahom puni šećera. Ništa čudno, jer se nekada nije znalo koliko je šećer štetan, ali tada se slatko jelo znatno ređe nego danas, pa to nije ni bio problem. U današnje vreme ga ima u svemu, i to onog najgoreg, rafinisanog belog, tako da su mnoge teške bolesti u porastu (dijabetes, Alchajmer, demencija, srčana oboljenja…) Ali da se vratimo na recept.

Stvarno se divim ljudima koji stalno poste. Nažalost, ja vrlo često postim bez ikakvog razloga pošto volim takav način ishrane, ali se kad treba – ne setim uvek na vreme. Jeste, sramota me je, ali bila sam sasvim iskrena.

Ipak, ovaj puding sam u poslednje vreme spremala nekoliko puta, jer nam se baš dopao, pa sam rešila da recept podelim i sa vama.

Krajnje je jednostavan, nema kuvanja, a može se jesti bez griže savesti, u bilo koje doba dana.

Evo recepta:

Potreban materijal (za 2-3 osobe): 6 kašika čia semena, 4 kašike kakao praha, prstohvat soli, 1-2 kašike zaslađivača po izboru (koristila sam eritrol), malo cimeta, 2 šolje biljnog mleka po izboru (sojino, ovseno, pirinčano, itd); za dekoraciju: malo kokosovog brašna i nekoliko oraha (može i malo bobičastog voća po izboru).

Da bi imao lepšu teksturu, čia seme sam samlela u mlinu za kafu. Ovo nije neophodno, može da ostane u zrnu, ali probala sam obe verzije, pa nam se ovo više dopalo.

U činiju srednje veličine sipala sam mleveno čia seme i kakao, pa pomešala. Dodala sam i malo soli, jer je i inače dodajem kad god pravim nešto čokoladno, pošto so pojačava ukus čokolade.

Zatim sam dodala cimet i eritrol, mada može i stevija, ili šta god volite od tih zdravijih zaslađivača.

Eritrol koristim u poslednje vreme, jer kažu da je iz grupe alkoholnih šećera, skoro da ne utiče na nivo šećera u krvi, i nema kalorija. Dugo sam se opirala takvim dodacima, ali ovo sam ipak prihvatila.

Kad sam izmešala sve suve sastojke, dodala sam mleko (ovog puta sojino), sve dobro izmešala, pa odmah podelila u činijice za služenje. Ostavila sam da se ohladi u frižideru oko dva sata, a onda posula kokosovim brašnom, ukrasila orasima, i poslužila.

Zaista je odličan. Ima pravu teksturu pudinga, a pritom je zdrav, posan, i ima pun ukus čokolade. Za one koji vole prave čokolade, sa najmanje 70% kakao mase – ovo je pravi izbor.

Pravi se brzo, ne spada u skupe recepte, a pritom je posan i zdrav. Nećete se pokajati ako rešite da ga probate.

Nama se dopao, a nadam se da će i vama.

Probajte, uživajte i neka vam je nazdravlje.

Voli vas vaša Crvenkapica