Odavno nisam pravila fokaču. Naivno sam mislila da mora da bude sa kvascem, a iskreno, u poslednje vreme me malo mrzi da se bavim kiselim testima, da ih čekam da rastu, mesim i premešavam. Valjda me je električna pekara olenjila, navikla sam se da stavim u nju sastojke, a onda radim nešto drugo, i kad se posle tri sata vratim – hleb je gotov. Milina! Ali već neko vreme na društvenim mrežama gledam predivne fokače koje izgledaju kao slike umetnika, pa rekoh, hajde da probam i ja. I tako je nastala ova brza jutarnja fokača (focaccia), koja je ukusna koliko i lepa na oko.
Naravno, usput sam iščitala mnog recepata, ali se nijednog nisam držala. Napravila sam je po svojim afinitetima, a ispala je zaista odlično, i potpuno drukčije od prvog recepta koji sam postavila pre čitavih pet godina! Gledam i ne verujem ni sama da je već toliko prošlo ali jeste, evo i tog recepta, za one koji vole klasičnu.
Inače, fokača je preteča pice (pizza), u stvari, njena starija (i jednostavnija) sestra. Takvih, sličnih testa, u zemljama oko Mediterana ima mnogo. To su razne lepinje, somuni, pita-hleb, tortilje i razna druga pljosnata testa, koja služe kao osnova za različite kombinacije namirnica koje po njima mogu da se poslažu, ili se iskoriste kao jestivi “tanjir” za uličnu, brzu hranu.
Slična je i francuska verzija pice, Pisaladijer (La Pissaladière). Nju takođe toplo preporučujem jer je zaista predivna. Ali ova fokača danas, probudila je ponovo dete u meni. Pa vidite po slikama da sam se malo zaigrala. Daje mnogo mogućnosti, pa ako ste kreativni, možete zaista da napravite umetnička dela. Ja za crtanje baš i nisam nadarena, pa sam se zato malo više držala simetije. Ali, ovo mi je ipak prvi pokušaj, možda će sledeći biti bolji.
Ako rešite da je probate, pustite mašti da se zaigra, jer tako zaista nastaju najlepše stvari. Sprema se za nekih 45 minuta sve zajedno sa mešenjem, ukrašavanjem i pečenjem. Prava stvar za neko vikend jutro, kada ne žurite, a želite da obradujete najmilije.
Da pređemo sada na spremanje, slažete se? Evo recepta:
Potreban materijal: 2 šolje (od 1.8 dl) brašna + još malo za mešenje, 1 prašak za pecivo, 1 šolja jogurta, 150 gr sira po izboru (koristila sam fetu), 1 kašičica soli; za ukrašavanje: 2-3 kašike maslinovog ulja (ekstradevičanskog), 10-tak crnih maslina, 2 struka mladog luka, 3 čeri paradajza, malo suvog origana.
U posudu za mešenje, sipala sam brašno, so i prašak za pecivo, pa izmešala. Zatim sam dodala izgnječenu fetu i jogurt, pa prvo umutila viljuškom, a onda mesila, uz dodavanje brašna, dok nisam dobila lepo umešenu kuglu testa.
Uključila sam rernu da se zagreje na 220C, pleh za pečenje obložila papirom, pa krenula da se igram.
Pokvasila sam ruke, pa razvukla testo u četvrtasti oblik (može da bude i okrugla ako takvu više volite), a onda je vrhovima prstiju izbola da napravim udubljenja za ulje. Zatim sam je prelila uljem, pa je blago premazala rukama, i još malo izbola prstima.
Onda sam iseckala masline na kružiće, čeri paradajz i beli deo mladog luka isto, dok sam pera ostavila za te grančice. Ređala sam polako kombinujući kružiće povrća, mada u te svrhe može da se koristi bilo šta. I šargarepa, i krastavčići, i tanko sečena šunka, slanina, razno bilje… Mogu se po njoj razbiti jaja, pa kad se ispeče, isečete je na porcije. Znači, šta god volite ili trenutno imate u kući. Na kraju sam je posula sa malo sušenog origana, čisto zbog ukusa.
Gotovu fokaču, stavila sam u zagrejanu rernu, pa na 220C pekla oko 25 minuta, dok se nije fino zarumenela i dobila hrskavu koricu.
Nije savršena, ali je možda baš u tome draž, jer deluje rustično. Sekla sam je na četvrtastu parčad i služila uz jogurt. Može se poslužiti sa namazima po želji, mada je i sama sasvim dovoljna.
U svakom slučaju, nije dugo potrajala, skoro da smo je progutali, jer je pored toga što je lepa i izuzetno ukusna. Mi smo zaista uživali, a nadam se da ćete i vi.
Prijatno!
Voli vas vaša Crvenkapica 🙂
