Supe, čorbe, variva

Crvenkapin pileći miso ramen

Na šta prvo pomislite kad se pomene japanska kuhinja? Verovatno na suši, kao i većina svetske populacije jer po njemu je japanska kuhinja najpoznatija. Ali, poslednjih godina, odmah posle sušija, na red dolazi i ramen. Ramen je bistra i ukusna supa sa pirinčanim rezancima, povrćem, mesom, ribom, jajima ili tofuom. Kombinacija ima nebrojeno mnogo jer mal’ te ne sve što imate u kući, možete da upotrebite za kuvanje ove divne supe.

Moj drug Vučko i ja već dugo razmenjujemo recepte za ramen i ja zdušno proučavam sve, ali se do sada nisam usuđivala da probam da ga sama i spremim. Pročitala sam mnogo recepata i na kraju od svega što sam naučila napravila neku svoju varijantu jer ipak, kod nas mnogo toga i ne može da se nađe, a i što može, zaista je preskupo. U stvari, možda je preskupo samo prvi put, ako nemate ništa, pa morate da kupite sve. Kasnije, kad već u frižideru imate većinu sastojaka, nije problem. Ali da vredi, o da, definitivno, jer ukus je zaista neverovatan.

Kad bolje razmislim, Japanci jedu onako kako i žive, vrlo čisto i u principu jednostavno. Spadaju u jednu od najdugovečnijih nacija i kod njih je, ako izuzmemo sumo rvače naravno, gojaznost veoma retka. Hrane se pretežno povrćem, ribom i morskim plodovima, a naravno i mesom na veoma zdrav način. Sve se kuva relativno kratko a mnogo toga se jede i sirovo. I osim zdrave hrane, kod njih je bavljenje sportom nešto što se podrazumeva, kao svakodnevna potreba, tako da nije ni čudo što su zdravi i dugovečni.

Od rane mladosti zanimaju me istočnjačke kuhinje i dosta toga sam probala i to mahom onog što sam sama i spremila. Volim tu jednostavnost i brzinu pripreme, a volim i njihove jake ukuse, mirisne i ukusne začine i slatko-slano-kiselo-ljute kombinacije. Volim i to što posle njihovih jela nikada ne osećam težinu u stomaku, ništa me ne umrtvljuje i ne uspavljuje, štaviše, osećam se osveženo.

A Japan me oduvek fascinira. Nekako, čini mi se da smo svi na kinesku kulturu počeli da gledamo kroz narod koji dolazi kod nas i prodaje nam bofl-robu dok je Japan nešto sasvim drugo. I mnogo njih koji su u Japanu živeli ili bar proveli neko vreme, uvek su težili da se tamo vrate jer bi se već prilikom prvog odlaska zaljubili u tu neverovatnu zemlju.

Ja sam jedno vreme bila luda za sumo rvanjem. Sportski kanali su često prenosili turnire pa sam uspela da pohvatam i pravila, i rangove, i imala svoje favorite za koje sam navijala, ma baš sam bila zaluđena. Volela sam da gledam tu “borbu titana” jer oni zaista tako deluju kad se onako veliki naslone jedan na drugog. Na moju žalost, poslednjih godina više nema prenosa turnira, tako da sam ispala iz štosa, a moji miljenici su već otišli u penziju jer se, kao i ostali sportisti, i oni aktivno bave rvanjem do trideset i neke godine. Taj deo mojih interesovanja uglavnom je retko ko mogao da shvati jer inače nikada nisam pratila sportove, ali sumo sam zaista volela. Bio mi je zanimljiv između ostalog i zbog toga što borbe traju vrlo kratko tako da ne moram satima da sedim prikovana za ekran. Pritom je prosto neverovatno sa koliko gracioznosti i elastičnosti oni barataju onim ogromnim telima, tako da mi povremeno liče na krupne baletane. Gledala sam i neke specijalne emisije o njihovim školama, životu koji vode dok se aktivno bore i sve je onako japanski precizno, čisto i podređeno pravilima. Nama odavde, to sve deluje nestvarno i neverovatno.

Ali da se vratimo na današnje predivno jelo. Ono što moram da napomenem ako rešite da ga probate je da ovako nešto definitivno ne treba spremati za neke finije goste, jer ovo jelo je nemoguće jesti pristojno. Jednostavno vas tera da srčete i mljackate dok se borite sa svim tim divnim sastojcima, ali za sve koji vole supe i čorbe, uživanje je zaista neizmerno. 🙂

Ovo je moja varijanta, sa sastojcima koje sam uspela da nađem i kojima je trenutno sezona. Miso pasta koju sam koristila je jedna divna namirnica koja se svakodnevno koristi u makrobiotici. Pravi se od fermentisanih zrna soje, u kombinaciji sa pirinčem, vodom i solju. Makrobiotičari miso supom najčešće započinju dan, a može se koristiti i za bilo kakva variva, umesto već odomaćenih kocki za supu. Kupuje se u prodavnicama zdrave hrane i nije baš jeftina, ali se koristi u malim količinama, tako da to pakovanje (ako niste makrobiotičar) može i da vam potraje. U svakom slučaju, ova pasta je veoma zdrava i bez pojačivača ukusa, tako da daje jedan fini, čist ukus jelu, a stavlja se na kraju, jer je šteta dodatno je zagrevati, pošto onda gubi svoja svojstva. Nadam se da će vam se dopasti.

Evo recepta:

Potreban materijal (za 4 osobe): 4 pileća filea (ili cele grudi bez kožice – 2 kom), 1 sasvim mala tikvica, 2 šargarepe, 1 paškanat, 1 veza mladog crnog luka (ili 1 veći praziluk), 3 čena belog luka, 4 struka celera (celer lišćar, a ne korenaš), 1 parče đumbira veličine palca, 1 šaka sušenih pečuraka (najbolje šitake, ali ako nemate, može i nešto drugo), 1 crvena paprika, 4 jaja, 200 gr pirinčanih nudli (testenine), 2 kašike miso paste, 4 kašike soja sosa, malo kajenskog bibera, po potrebi još malo soli.

Prvo sam očistila i oprala sve povrće pa šargarepu, paškanat, celer, đumbir, beli luk i tikvicu isekla na tanke štapiće dužine oko 3cm i poslagala u šerpu. Pera mladog luka sam odvojila a beli deo isekla na približno slične štapiće pa dodala ostalom povrću. Sušene pečurke (bukovače) sam iskidala po dužini na listiće, pa dodala i njih u šerpu.

Papriku sam odvojila sa strane, zajedno sa perima luka, jer se dodaju na kraju.

Na povrće u šerpi sam poslagala komade mesa, sve zalila sa 3 čaše vode i 4 kašike soja sosa, pa stavila na ringlu da proključa, a onda smanjila temperaturu na minimum, poklopila i kuvala oko 20-tak minuta, dok se meso nije skuvalo.

Kad se meso skuvalo izvadila sam ga, pa uz pomoć dve viljuške, iskidala na manje komade i ostavila sa strane.

Pirinčane nudle sam prelila ključalom vodom, pa ostavila da stoje oko 5 minuta, a onda ocedila i ostavila i njih sa strane.

U vrelu supu sam dodala miso pastu, pa blago promešala da se istopi. Probala sam, pa dodala malo soli i kajenskog bibera.

Jaja sam skuvala, oljuštila i isekla na polovine.

Papriku sam isekla na štapiće slične ostalom povrću a pera mladog luka na kružiće i konačno je sve bilo spremno za posluživanje.

U svaku činijicu stavila sam prvo po šaku paste, zalila supom sa povrćem, a onda po vrhu na gomilice poslagala meso, štapiće paprike, kružiće mladog luka, malo celerovog lista i kuvana jaja.

Od pribora se, kao što vidite, koriste štapići da bi se pojelo prvo ono krupno, a tu je i kašika da na kraju uživate u supi. Naravno, to je sve tu bilo samo za slikanje, da bismo posle uzeli ono na šta smo navikli jer se ipak mnogo bolje služimo viljuškama. 🙂

U svakom slučaju, ovo je jedno predivno jelo koje će se sigurno ponovo naći na mom repertoaru sa nekim drugim sastojcima, jer me inspiriše da istražujem dalje. Izuzetno nam je prijalo. 🙂

Vama preostaje da probate i prijatno vam bilo 🙂

 

#ramen #misoramen #japanskasupa #crvenkapinakujna

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *