Glavna jela

Ćufte u paradajz sosu – iz rerne

Ne volim da pravim ćufte, one klasične, ali volim da ih jedem. Prvo, ne volim da golim rukama diram meso, a drugo, kad pržim ćufte, posle ceo dan ne mogu da izluftiram kuću. Al’ baš su nam se bile prijele. “I šta ćemo sad”, što bi rekla Konstrakta. Muć-muć-muć, i pade mi na pamet da spremim ćufte u paradajz sosu – al’ iz rerne! Kao kroz maglu se sećam da sam negde videla neki takav recept, ali gde – pojma nemam! Ma nema veze, smisliću nešto sama.

I tako i bi – smislila sam! I ne da sam ga smislila, nego je ispalo tako dobro da više uopšte neću da izbegavam da ih pravim, al’ isto tako, nema šanse da ih više ikada spremim na ringli. Rerna je zakon! Em nema propratnih mirisa, em ne moram da ih pržim, em ne moram posebno da kuvam sos, em za oblikovanje mogu da navučem i rukavice, i ne moram previše da se trudim da budu idealne kuglice. Gledala sam kako Džejmi Oliver pravi one neugledne, koje samo istisne iz kobasica, i zove ih rustičnim. Pa dobro, neka i moje budu rustične.

Ali mislim da moj dever pravi ubedljivo najluđe ćufte. Prva mu je mala, veličine oraha, a poslednja k’o pesnica. Dosadi čoveku da se igra, hihihi. Elem, moje su uglavnom slične veličine, ali se nisam previše trudila da budu idealnog oblika. Ipak, ispale su sjajno, tako da vam ih toplo preporučujem.

Dok sam spremala, zazvonila mi je draga komšinica Vesna, i ispričala sam joj šta pravim. Ona kaže: “E, čega ti sve nećeš da se setiš”. Ali, kad sam ih napravila, pozvala sam je na ručak. Šta da vam kažem, žena je na kraju tražila parče hleba, da omaže pleh. Toliko su bile dobre!

E, pošto sam ih propisno nahvalila, da pređemo na recept…

Potreban materijal (za 3-4 osobe): 400 gr mlevenog mesa (koristila sam juneće), 2 čena belog luka, 2 jaja, 2 tanke kriške bajatog hleba hleba, so, biber, peršun, 2 kašike ulja; za sos: 1 konzerva paradajza pelata (oko 400 gr), 1 kašika brašna, 1 čaša vode, 1 kašičica šećera, malo soli, bibera, origana i bosiljka; prilog po želji – špagete, makaroni, krompir-pire, pirinač ili kus-kus (koristila sam ovo poslednje).

Prvo sam od hleba, napravila krupne prezle. Iskidala sam ga na komade, pa stavila u kuhinjsku seckalicu da se samelje. Onda sam ga prebacila u činiju za mešenje. Dodala sam jaja, meso, sitno seckan beli luk, so, biber i peršun, pa onda navukla rukavice (nije obavezno) i sve dobro izmesila. Činiju sa umešenom smesom sam umotala prijanjajućom folijom, pa ostavila da odstoji u frižideru oko pola sata.

Uključila sam rernu da se zagreje na 220 C, pa pripremila mali pleh za pečenje braunija. Može i neka druga posuda, važno je samo da bude dovoljno velika.

Spremila sam i sos. U istu onu kuhinjsku seckalicu (koju nisam oprala posle mlevenja hleba), izručila sam konzervu pelata, dodala čašu vode, 1 kašičicu šećera, 1 kašiku brašna, malo soli, bibera, origana i bosiljka, pa uključila da se sve lepo samelje i izmeša.

Ostavila sam sos da sačeka svoj red, pa podmazala pleh i počela da pravim ćufte. Poređala sam ih jednu do druge, pa kad su bile gotove a rerna vrela, stavila da se malo zapeku. Posle nekih 15-tak minuta, izvadila sam ćufte iz rerne, pa ih zalila pripremljenim sosom, onako, da ih lepo pokrije. Smanjila sam temperaturu na 180 C, pa vratila nazad u rernu, da se sve skuva do kraja.

U međuvremenu sam pripremila prilog, kus-kus koji sam posolila i potopila toplom vodom, a onda pokrila i ostavila da se rehirdrira, i salatu od mladog kupusa.

Posle pola sata, izvadila sam ćufte iz rerne, i odmah poslužila, dok su se još pušile, na podlozi od kus-kusa, uz kupus salatu i čašu hladnog rozea.

I bile su zaista odlične. Fine, sočne, ukusne, mirisne…

… i definitivno – bolje nego ikada!

Mi smo zaista uživali, a nadam se da ćete i vi.

Zato probajte, uživajte i prijatno vam bilo! 🙂

Please follow and like us:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.