Hleb, peciva, pite

Bejgl (Bagel) – bez kvasca

Bejgl ili bagel je pecivo slično đevreku, nastalo među pripadnicima poljske jevrejske zajednice. Ovaj oblik peciva oduvek se oblikovao rukom, ne baš precizno, jer je trebalo da izgleda pomalo rustično. Osnovni oblik sa rupom u sredini star je stotinama godina što nije ni tako čudno, jer ta rupica ima dvostruku funkciju. Pomaže pecivu da se lakše i ravnomernije ispeče, a provlačenjem kanapa kroz nju može se naslagati više komada, što veoma lepo izgleda dok stoje okačeni u pekari, a i lakše ih je preneti do uličnih tezgi. Jer, bejgl je i ulična hrana.

Ovaj mali, lepi đevrek prvi put se pominje još u XVII veku, tačnije, oko 1610. godine među poljskim Aškenazima u Krakovu. Ali, taj originalni se prvo kratko kuva, pa onda peče, i pravi se od kiselog testa, sa kvascem. Ovaj koji želim da vam predstavim danas nije takav, jer je bez kvasca. Mnogo je jednostavniji i za pripremu je potrebno oko 45 minuta od momenta kada ga zamesite, pa do kraja pečenja, što ga čini odličnim izborom za neko vikend ili praznično jutro, kada doručak spremate natenane.

Recept sam pronašla kod Džoj Bauer (Joy Bauer), američke nutricionistkinje jevrejskog porekla, koja stalno objavljuje fenomenalne i zdrave recepte. Sa njenim radom, srela sam se pre desetak godina kada sam sasvim slučajno od svog druga Mlađe dobila njenu knjigu recepata “Slim & Scrumptious”. Naime, njegova firma se bavi prevođenjem knjiga i filmova, pa kad im neke knjige više ne trebaju, oni ih otpišu i pošalju u staru hartiju.

Ali, znajući da volim knjige i da se lepo snalazim s engleskim, Mlađa mi tako s vremena na vreme donese nešto što je trebalo da bude reciklirano. Tako smo uspeli da spasemo već dosta knjiga, i tako sam saznala za Džoj, a onda počela da je pratim i na Fejsbuku, jer zaista cenim ono što radi. Proverite i sami ako želite, ima odličan sajt.

Elem, ja volim kuvani đevrek, ali mi beskvasna testa prijaju više, jer sam intolerantna na kvasac. A pošto je ovaj izuzetno jednostavan, jeftin i brzo se pravi, bio je to pun pogodak. Zaista je ukusan, naročito dok je još uvek topao.

Služi se tako što se preseče na pola i namaže krem sirom, mada ga mnogi koriste za pravljenje sendviča i filuju svim i svačim, što nije košer. Košer je, inače, skup pravila za pripremanje hrane među jevrejskim stanovništvom, nešto kao što je halal hrana u islamskim zajednicama. Ali, po košeru, nije dozvoljeno u istom jelu mešati meso i mleko, ili mlečne proizvode, tako da se bejgl tradicionalno služi sa mlečnim proizvodima, znači neki krem sir i puter, eventualno uz dodatak nekog povrća.

Neću da se upetljavam u temu o kojoj ne znam mnogo, ali njihovi recepti me fasciniraju već dugo. Mislim da sam bila još tinejdžerka kada sam u Biblioteci grada Beograda naletela na mali jevrejski kuvar. Toliko me je zaludela sva ta šarolikost, da sam pola recepata prepisala, ali me je internet olenjio, pa svoje beležnice, kojih ima 20-tak, više uopšte ne gledam. Sram me bilo, jeste.

Nego, da pređem ja na recept, mislim da je krajnje vreme, slažete se? Evo ga…

Potreban materijal (za 8 komada): 2 šolje brašna (plus još malo za mešenje), 1 kesica praška za pecivo, 1 kašika semenki po izboru (čia, lan, crni susam, mak), 1.5 kašičica soli, 2 šolje jogurta, susam i lan (ili nešto drugo što više volite) za posipanje ili valjanje.

U činiju za mešenje, sipala sam brašno, prašak za pecivo, laneno seme i so, pa sve dobro izmešala. Zatim sam dodala jogurt, pa umutila testo varjačom. Onda sam, polako dodajući brašno, zamesila fino, meko testo.

Uključila sam rernu da se zagreje na 180 C, a pleh za pečenje obložila papirom, i stavila na radnu površinu da mi bude pri ruci. U dublji tanjir, sipala sam malo veću količinu susama i lana (po 50-tak gr otprilike).

Izručila sam testo na radnu površinu pa ga još malo mesila, a onda izvaljala u oblik kobasice, pa podelila na 8 delova. Svaki deo sam još malo obradila kao lepinjicu, a zatim bušila prstima kroz sredinu i valjala u pripremljeno laneno seme i susam, da se lepo zalepi. Što se semena tiče, možete koristiti bilo šta što volite, golicu, suncokret, mak, susam, lan, kim… “Kako vam drago” – što bi rekao Šekspir.

Umešene i uvaljane đevrečiće ređala sam u pleh malo udaljene jedan od drugog, jer u toku pečenja narastu. Kad se rerna zagrejala, stavila sam bejgle u rernu i pekla ih ravno pola sata. Pečene sam izvadila iz rerne, pa stavila na kuhinjsku rešetku da se malo ohlade.

Poslužila sam ih još tople, uz krem sir i puter, i bili su zaista, više nego dobri.

Toplo ih preporučujem svima, a ja sledećeg puta pravim duplu meru, jer su ovi nestali brzinom svetlosti. Divni su i hladni, ali su topli zaista izuzetno ukusni.

Probajte, uživajte i prijatno vam bilo 🙂

Please follow and like us:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.