Ne volim zimu. Znam, rekla sam to više puta, ali zaista je tako. Zato čim vidim sunce, ja pomislim na Grčku, letovanje, grčke salate, morske plodove, miris mora rano ujutru, dok većina turista još uvek spava, a moj dragi i ja šetamo, upijajući svu onu lepotu. E baš zato, što nam oboma sve to nedostaje, napravila sam ovu grčku salatu od pomorandže.

Tamo je još uvek nismo probali, jer je nismo ni videli na meniju taverni u kojima smo bili. Ali, možda baš ovog leta hoćemo…

Grčka je, inače, moja velika ljubav, i zaista bih se sutra preselila tamo. Da se razumemo, volim ja Srbiju više nego ijednu drugu zemlju ali mi, s godinama, sve više fali more i sve što ono pruža. A ono malo dana koje tamo provedem preko leta, nikad mi nije dovoljno.

Da, sad sam rekla nešto novo, i skroz sam mutava, jel’ da? I vi biste isto tako?

Znam, sve znam, al’ šta ću kad ne mogu da dočekam leto?!

Zato eto, u sred zime, spremam grčka jela, povremeno obilazim grčke restorane po gradu, i bar na trenutak – osećam se kao da sam tamo.

Ima tu nečega. Možda sam to već pominjala, ali ja sam potomak čak dva Solunca. Moji pradedovi borili su se na Solunskom frontu. Jedan se odande nije vratio, počiva na Zejtinliku, dok je drugi došao i poživeo do malo pre mog rođenja, tako da nisam imala sreće da ga upoznam, ali su mi o njemu pričali. Kažu da je bio pravičan, pomalo strog, mada meke duše. Rado je pričao o tome, o prelasku preko Albanije, Krfu, i tako dalje.

A s obzirom da su obojica bili mladi, verujem da su bar na Krfu, dok su se oporavljali, doživeli i ponešto lepo. Zbog toga ja stalno pričam da je možda neko od njih tamo ostavio i potomstvo, za koje nikada nismo saznali.

I eto – ja volim Krf, volim Solun, volim Grčku i sve u vezi sa njom. Počela sam da učim i grčki jezik, mada je izuzetno težak, ali to me neće obeshrabriti. Sagapo Grecia!

Ali da se vratim na današnju, za nas pomalo neobičnu, ali zaista predivnu salatu. Ako volite citruse, molim vas, probajte je. Nećete se pokajati.

A tek što dobro ide uz meso…

Inače, na Krfu se ova salata sprema samo od pomorandže, koja se iseče na kolutove i začini, i to je to. Ja sam se odlučila za ovu malo drukčiju verziju, jer mislim da je još bolja.

Ali da ne dužim više, evo recepta, pa ako volite grčku kuhinju, dajte joj šansu. Izuzetno je osvežavajuća, i po lepom i sunčanom vremenu, bar u mislima, preneće vas na neko mesto koje vam je ostalo u sećanju…

Potreban materijal (za 2 osobe): 2 pomorandže, 1 glavica crvenog luka (srednje veličine), nekoliko maslina, so, 1 kašičica sušenog origana i 2-3 kašike ekstradevičanskog maslinovog ulja (po mogućnosti – grčkog).

Pomorandže sam oljuštila, tako što sam odsekla gornju i donju stranu, a onda ih stavila na dasku i pažljivo nožem skinula i svu belu opnu koja ide zajedno sa korom. Oljuštene sam ih isekla na kriške, pa svaku krišku na još dva ili tri dela, tako da sam dobila kockice, koje sam stavila u činiju za salatu.

Crveni luk sam oljuštila, pa isekla na tanka perca i dodala pomorandžama.

Što se maslina tiče, nikada ne savetujem one bez koštice, jer imaju mnogo manje ukusa. Koristila sam crne, sa košticom, a vi upotrebite one koje volite, i koliko hoćete, neću da vam brojim. Dodala sam i njih u činiju, otprilike jednu šaku.

Zatim sam sve blago posolila, dodala dobar prstohvat sušenog origana i 2-3 kašike maslinovog ulja (kupljenog prošle godine u Kalitei), promešala, i poslužila uz pečenu piletinu sa medom i susamom.

I bilo je više nego dobro!

Ako volite ove ove, malo neobičnije kombinacije – verujem da će vam se dopasti. Kod nas će definitivno ostati trajno na mom kulinarskom repertoaru.

Probajte, uživajte i prijatno vam bilo!

Voli vas vaša Crvenkapica