Ne bih htela da zvučim pretenciozno ali, kuvam već dosta dugo, tako da više zaista ne postoji mnogo toga što može da me iznenadi. Kraljicu jeseni poznajem dosta dobro, i spremala sam je na mnogo načina, ali ova krem čorba od bundeve i krušaka sa plavim sirom je pravi praznik za nepca. Znate onaj osećaj kad probate nešto lepo, pa se ostatak dana prisećate kakav je ukus imalo? E – to je to!

Kome god sam rekla da sam u jednom receptu spojila bundevu, kruške, crni i beli luk, i na kraju još i plavi sir – dobila sam neku zbunjenu, ponekad i zgađenu grimasu kao reakciju ali verujte mi, zaista je predivna! Mogli bismo da je nazovemo „zagrljaj jeseni“, jer je baš takva, okrepljujuća i prijatna, kao zagrljaj neke tople duše. Na mom blogu pronaći ćete još nekolicinu sličnih krem čorbica, ali je ova – sasvim posebna. 

Skoro sam od svog dragog dobila onu fritezu na vruć vazduh (air fryer), pa sam htela da povrće ispečem u njoj, ali nije moglo sve da stane, tako da sam koristila običnu rernu. Ali, u poslednje vreme se uglavnom bavim istraživanjem šta se sve može spremiti u toj fritezi, i može mnogo toga, zaista.

Džejmi Oliver u njoj ispeče celo pile, ali i malu tortu. Ja još nisam stigla dotle, ali sam već pekla različite vrste povrća i voća, jer se trudim da meso u svom životu svedem na apsolutni minimum, tako da sada mogu sebe da nazovem fleksatarijancem.

A šta mu je sad pa to – fleksatarijanac?

To je izraz sa kojim sam se skoro susrela, i zaključila da je to nešto što mi najviše odgovara jer – ničega ne moram potpuno da se odreknem, a praktično, tako se i hranim već godinama. Dakle, fleksatarijanci se pretežno hrane biljnom hranom, koriste i mlečne proizvode i jaja, pa i ribu i meso, ali veoma retko i u malim porcijama. Prava stvar za mene. Praktično – to je fleksibilni vegetarijanac.

Dakle, vegetarijanac, sa „razrešenjem“ na meso recimo jednom u nedelju ili dve dana. Super!

I znate do kog sam zaključka došla? Osim što mi savršeno odgovara, sada se hranim daleko maštovitije jer, kada su sve te dijete sa malim udelom mesa u pitanju, stalno razmišljate kako da nadomestite proteine. Moram tako jer, između ostlaog, vežbam jogu i pilates četiri puta nedeljno, tako da bez proteina ne bih izdržala sve te napore, a da ne govorimo o tome što ne samo da mi mišići ne bi ojačali, nego bi počeli i da nestaju.

Samim tim, hranim se veoma maštovito, a otkad imam „frajera“ (iliti „air fryer“), postalo mi je mnogo lakše. Začinim malo povrća, stavim u njega i ispečem, i uz malo nekog sira ili salate – eto lepog obroka. Sviđa se i mojoj porodici, s tim što njima malo češće dodam i neko meso.

Super je i za jednostavne slatkiše. Nekoliko puta sam u njemu pekla punjene jabuke, i bilo je više nego dobro, a kad se ispeku – ljušte se same od sebe. Valjda im se od vrućeg vazduha korica naduje, pa sama spada. Ma super je „frajer“. A ako i vi razmišljate o kupovini, toplo vam preporučujem da probate, jer je zaista odličan. I javite mi ako vam zatreba neki recept, da ga isprobamo zajedno.

U redu, a da li je teško hraniti se tako?

Meni nije. Sasvim mi odgovara, valjda zbog toga što ništa ne isključuje u potpunosti. Godinama unazad sam na mediteranskoj dijeti, a trudim se i da ne jedem ništa posle 17h, tako da je ovo sve u granicama onoga na šta sam navikla. Probala sam već i keto, paleo i LCHF dijetu, ali mi ništa od toga nije „leglo“.

Bez obzira što kažu da smo mi sa krvnom grupom O – „lovci“, i da treba da jedemo meso – ne prija mi tako često. Doduše, ne prija mi ni gluten, ni laktoza, ni bademi, ni mnogo toga na šta sam alergična i intolerantna, ali meso zaista ne ni svaki dan, a kamoli više puta dnevno. Nikako!

Zato je ovaj način ishrane prava stvar za mene. A znate već kako naši ljudi gledaju na to kad neko kaže da je vegetarijanac, ili još gore vegan. Kao da mu, jadnom, nešto nije dobro, pa se odriče nečeg što je normalno.

Nemam ništa protiv, ali za mesom nikad nisam bila posebno luda, kao što i znaju svi koji redovno čitaju moj blog, tako da je ovo prava stvar. Ništa nisam izbacila, samo sam meso svela na neku, po meni – razumnu meru. A kad sam negde na ručku, recimo sa prijateljima ili familijom – ne moram ničega da se odričem i objašnjavam zašto izbegavam meso.

Uostalom, tako se danas hrane mnogi, pa čak i nekadašnji snagatori poput Arnolda Švarcenegera recimo. Čovek ostario, ne trenira više onako intenzivno kao nekad, pa mu i ne trebaju silne količine kalorija i proteina, i sada se hrani zdravije.

Ali da ne širim priču dalje, mislim da je već krajnje vreme da pređem na ovaj jednostavni recept, za prelepu čorbu koja je mojoj porodici juče bila ceo ručak, i ništa nam nije nedostajalo…

Pečeno povrće i voće, izvadila sam iz rerne, pa stavila da se malo prohladi, a onda crni luk i kruške prebacila u šerpu, a komade muskatne tikve (bez lovora) očistila od korice, pa ubacila i njih. Beli luk sam samo istisnula iz ljuski, pa sve to zajedno usitnila štapnim mikserom.

U šolju za čaj (od 2dl), stavila sam kocku za supu od povrća, pa je zalila ključalom vodom i izmešala, a onda sipala u samleveno povrće. Dodala sam i pavlaku za kuvanje, dobro izmešala, pa stavila na ringlu da proključa još jednom.

Probala sam, pa doterala ukus solju, biberom i sušenim peršunom, a onda sklonila sa ringle da se malo prohladi.

Kriške lepog crnog hleba sam prepekla u „frajeru“, a plavi sir (koristila sam Dorblu) isekla na kockice.

Sipala sam čorbicu u tanjire, poprskala je sa još malo maslinovog ulja i posula krupnom začinskom paprikom, zatim dodala kockice plavog sira i prepečeni hleb, pa poslužila.

Što kaže naš narod – „pet jezika govori, šesti zamuckuje“. Zaista je nestvarno dobra, a videćete to i sami, ako rešite da joj date šansu.

Probajte, uživajte i prijatno vam bilo!

Voli vas vaša Crvenkapica