Svaki put kad objavim neki recept pogodan za doručak, napišem da su to jela kojima se najmanje bavim, i onda nastavim po starom. Zato sam rešila da to ispravim, i u to ime za danas spremila posnu jutarnju kašu od bulgura.

Kada je doručak u pitanju, svi se nekako „snalazimo“ a opet, jedni govore da je to najvažniji obrok, drugi da je potpuno nepotreban, a ja nešto ne bih da se izjašnjavam po tom pitanju. S obzirom da se u mojoj kući poslednji obrok u danu završava oko 17h, za doručak smo poprilično gladni, jer nismo jeli nekih 15-tak sati, tako da uvek doručkujem. A šta? Pa, trudim se da svakog dana bude nešto drukčije od prethodnog dana, i naravno, što zdravije.

Dobro, a zašto je ova kaša posna?

Moram odmah da kažem da ne postim, ali mi je način ishrane manje-više posan, jer meso jedem jednom nedeljno, a na laktozu sam intolerantna, tako da mleko životinjskog porekla ne dolazi u obzir. Ono što u poslednje vreme najčešće imam u kući je ovseno, koje nam svima prija, i zaista je za svaku preporuku.

Uz sve to, vreme je posta, i onim ljudima koji ga se strogo pridržavaju, postaje sve teže da smisle nešto novo. Zato sam rešila da im ovim receptom za jutarnju kašu od bulgura pomognem da unesu nešto novo i zdravo u svoj jelovnik. Jer ova kaša je bez sastojaka životinjskog porekla, i bez šećera! Nažalost, bez glutena nije, ali o tome ćemo kasnije. Da se sada vratimo na osnovni sastojak…

Dakle, šta je bulgur?

Jeste li nekada probali bulgur? Ja do skora nisam, moram priznati, mada za njega znam dosta dugo. Kako vam se dopao, ako jeste? Meni, zaista mnogo, i sad gledam da ga ubacim gde god mogu, jer nam svima prija.

U suštini, spadam u one koji vole žitarice, bez obzira što se mnogi koji propagiraju keto, LCHF, karnivor i slične dijete, trude da dokažu da su ugljeni hidrati loši za nas. Možda, mada lično više verujem mediteranskim narodima, koji se hrane pretežno biljnom hranom, meso jedu ređe, mlečne proizvode i žitarice svakodnevno, i žive dugo, ostajući zdravi do pozne starosti.

A bulgur je super svestrano zrno koje se veoma lako i brzo kuva. Pravi se od napuklih celih zrna različitih vrsta pšenice. Pre pakovanja za prodaju, bulgur se pari, dakle, delimično se skuva na pari, pa onda dobro osuši. To i jeste razlog zbog koga mu treba svega 10-15 minuta kuvanja.

Svi koji su bar jednom u životu za slavu ili parastos sami spremali žito (koljivo), znaju da se pšenica kuva prilično dugo, a onda ostavi da se postepeno ohladi i nabubri, pa tek onda melje. Zatim se začinjava, meša sa orasima, i ponekad služi oblikovana u kuglice, iz praktičnih razloga.

Za razliku od pšenice i mnogih drugih vrsta žitarica, bulgur se kuva kratko, i koristi uglavnom u kuhinjama bliskoistočnih, mediteranskih naroda. Ono što je u svetu najpoznatije od jela koje se prave sa bulgurom je tabule (u originalu na arapskom „tabbouleh“). To je svojevrsna salata od bulgura, sa sitno seckanim peršunovim listom, nanom, crvenim lukom, paradajzom, i bogatim prelivom od maslinovog ulja i limunovog soka. Ali naravno, to nije jedino što može da se spremi sa njim.

Kakav mu je ukus?

Ukus mu je zanimljiv, veoma lagan i orašast. Kao i druge žitarice, tera vas da ga malo duže žvaćete, što je isto tako tako dobro za vas. Život nam je toliko ubrzan, da se retko ko trudi da hranu zaista dobro sažvaće, a kad pogledate reklame na televiziji, odmah vam je jasno koliko je onih koji muku muče sa gasovima, nadimanjem, opstipacijom, itd. Kad bismo svi malo više pažnje obratili na žvakanje, ovih bolesti bi bilo daleko manje.

Inače, bulgur nije nikakva moderna izmišljotina. Kako kažu, pominje se još u Starom zavetu, jer je pšenica bila popularna kod mediteranskih naroda. Koristi se u jelima za koja se inače koriste pirinač ili kus-kus, tako da može da se kuva, prži i peče.

Ali da vidimo kakve nam zdravstvene koristi donosi bulgur?

Nisam nutricionista, ali sam malo istraživala, i kako kažu – najveće prednosti bulgura su u visokom sadržaju vlakana, s obzirom da se koristi celo zrno. A to znači da nam pomaže u varenju, zdravlju creva i kontroli težine.

Neka istraživanja potvrdila su da dijete bogate vlaknima i sa veoma malo masnoća, pomažu smanjenju rizika od raka i koronarne bolesti srca. Konzumiranje vlakana povećava osećaj sitosti i hrani crevne bakterije, tako da smanjuje potrebu za konzumiranjem previše nepotrebnih kalorija. Bulgur pomaže u kontroli nivoa šećera u krvi, i ubrzava metabolizam, što je sve korisno za dijabetičare.

Spada u složene ugljene hidrate jer, kao što sam već rekla, sadrži celo zrno pšenice. Znatno je manje obrađen od većine žitarica, pa zbog toga sadrži više vlakana i hranljivih materija.

Sadrži gvožđe, folate, vitamin B6, niacin, mangan i magnezijum. Holesterola nema, kao ni masti, tako da ima malo kalorija. Lako se vari, a dugo vas drži sitim.

Prilikom kuvanja masa mu se višestruko uvećava, poput pirinča ili prosa. Zbog toga vam ne treba velika količina, da biste nahranili više gladnih usta.

Ipak, ono što svakako treba naglasiti je da, ako ste preosetljivi na gluten, bulgur treba da izbegavate. Jer, to je ipak pšenica.

Možete ga nabaviti u prodavnicama zdrave hrane, ali i u velikim marketima poput „Lidl“-a.

I mislim da sam ga dovoljno hvalila, i da je već krajnje vreme da pređem na recept…

Potreban materijal (za 2-3 osobe): 1 šolja (ona od 1.5 dl) bulgura, 2 ½ šolje biljnog mleka po želji (koristila sam ovseno, mada može i voda), malo soli, 5-6 svežih urmi, malo cimeta; za služenje: 1 veća banana i nekoliko oraha.

Bulgur sam sipala u manju šerpu, dodala prstohvat soli, a onda ga zalila ovsenim mlekom, i stavila na ringlu da proključa. Zatim sam smanjila temperaturu na srednju, i polupoklopljeno kuvala još 10-tak minuta, uz povremeno mešanje.

Za to vreme, spremila sam urme. Očistila sam ih od koštica, a onda prelila vrućom vodom da omekšaju, pa ocedila od vode i dobro izgnječila u kašu. Ovako pripremljene, mogu da se koriste kao prirodni zaslađivač.

Pred kraj kuvanja, kad je bulgur već skoro sasvim omekšao, dodala sam cimet (oko ½ kašičice) i kašu od urmi, promešala, pa još malo kuvala, dok nije sasvim „popio“ mleko, a onda skinula sa ringle.

Podelila sam bulgur u tri činije, dodala malo seckanih banana i oraha, i odmah poslužila, dok je još bilo toplo. Ako vam je suvo, možete da dodate još malo biljnog mleka, u već gotovu kašu.

Izuzetno nam je prijalo, tako da će bulgur biti jedna od namirnica koja je u našu kuću došla, da ostane. Trudiću se da ga, poput pirinča, uvek imam, jer je zaista odličan, brzo se kuva, i mnogo je toga što sa njim mogu da spremim.

Nadam se da će se dopasti i vama, ukoliko rešite da mu date šansu. A ako ste ga već probali, podelite svoje utiske sa svima nama, u komentarima. Unapred hvala.

Voli vas vaša Crvenkapica