Amarant je jedno sitno ali ukusno seme, o kome se na našim prostorima ne zna mnogo. Do pre neki dan, i ja o njemu nisam znala skoro ništa! Probala sam ga kao deo nekih zdravih keksića i dopalo mi se, ali ga nisam kupovala. A onda sam naletela na recept sličan ovom mom za čokoladne štanglice sa amarantom, i rešila da ga kupim…
Toliko mi se dopalo, da sam počela da ga stavljam u sve, počev od jutarnje kaše, preko palačinki, do ovih kolačića. U principu, može da se tretira kao žitarica, mada to, u stvari – nije!
Pa hajde onda prvo da vidimo – šta je uopšte amarant?
Kako neki kažu, to je drevna žitarica koja donosi impresivne zdravstvene benefite. Ne sadrži gluten, a pomaže gubitku telesne težine i smanjenju holesterola. Spada u grupu pseudožitarica poput heljde, čia semena i kinoe.
Postoji više od 60 različitih vrsta amaranta, i u nekim zemljama uzgaja se već oko 8.000 godina. U starim civilizacijama poput Inka, Maja i Asteka, amarant je bila jedna od osnovnih namirnica.
Kao što sam već rekla, on nije prava žitarica, ali se koristi na sličan način. Njegov orašasti ukus se lako uklapa u različita jela, prirodno ne sadrži gluten, a bogat je proteinima, vlaknima, mikronutrijentima i antioksidansima.
Odličan je izvor mangana (posebno važnog za mozak), magnezijuma (za mišiće), fosfora (zdravlje kostiju) i gvožđa (pomaže telu da proizvodi krv). Uz sve to, sadrži antioksidanse, koji unapređuju zdravlje čitavog organizma. Bogat je i folnom kiselinom, te je tako odlična hrana za žene.
Amarant, takođe, smanjuje upalne procese u organizmu koji mogu da izazovu različite bolesti. Utiče na smanjenje lošeg holesterola, kao i šećera u krvi, zbog čega se preporučuje dijabetičarima. Jednom rečju – odličan!
Naravno, moram da naglasim da nisam ni lekar ni nutricionista, već samo entuzijasta koji voli da istražuje sve u vezi sa hranom. Pa zato – “ako su lagali mene, i ja lažem vas”, što bi rekao Đorđe Balašević.
U našim krajevima, amarant je poznat i pod imenom štir, za koji se odvajkada znalo da utiče i na sprečavanje i izbacivanje bubrežnog kamenca. Sve u svemu, ovo malešno zrno izuzetno je zdravo.
A kako se koristi?
Po veličini i izgledu, podseća na proso i kinou, a slično se i koristi; dakle može da se kuva zasebno, ili ubacuje u razna druga jela. Kažu da, osim kuvanja, može i da se „iskoka“ poput kokica, ali to nisam probala jer sam ovog puta kupila ekspandirani, koji se koristi takav kakav jeste, i ne mora da se kuva.
Po ukusu, ima pomalo zemljani, orašasti ukus, i odličan je u raznim pecivima, kašama ili kolačima poput mojih današnjih štanglica. U najjednostavnijoj varijanti, možete da ga pomešate sa čokoladom i dobijete nešto poput čuvene čokolade „sa rižom“. Nikada mi nije bilo jasno zašto je i mi zovemo tako, s obzirom da je “riža” izraz koji koriste naše komšije kada govore o pirinču, ali dobro, to su ostaci iz nekog davnog vremena, kada smo živeli pod okriljem jedne iste majke – Jugoslavije.
Toplo vam ga preporučujem, jer nije ni naročito skup, a lagan je, tako da kad kupite pakovanje od 250 ili 300gr (ima ga u DM parfimerijama), može da vam potraje neko duže vreme. A kao što rekoh, probala sam da ga ubacim u jutarnju ovsenu kašu, kao i u palačinke, i u oba slučaja se dobro pokazao. Ako rešite da mu date šansu, mislim da se nećete pokajati.
I mislim da je krajnje vreme da pređemo na recept koji je posan, dakle veganski, bez dodatog šećera i bez glutena. Kako to moje “kolege po peru” vole da kažu – „možete u njemu uživati bez griže savesti!“ Neka bude da je tako.
Evo recepta…
Potreban materijal: 50gr ekspandiranog amaranta, 100gr kikiriki-putera, 100gr svežih urmi; za glazuru: 100gr crne čokolade, 1 kašika ulja, prstohvat soli.
Pošto puter od kikirikija nikada ne kupujem već pravim svoj, napravila sam prvo njega, po receptu koji možete pročitati ovde. Ukratko, samlela sam ga u secku, dodala malo ulja i soli, i mlela do fine teksture, a onda prebacila u teglicu.
Sveže urme sam očistila od koštica. Za 100gr bilo mi je potrebno 10 komada, a ako koristite one baš suve, prvo ih ostavite da malo odstoje u toploj vodi, da bi se rehidrirale, a onda ocedite, očistite i sameljite. Stavila sam ih, dakle, u kuhinjsku seckalicu i uključila da se dobro samelju, a onda dodala i puter od kikirikija, i uključila još malo, da se sve izmeša u finu, lepljivu smesu.
Smesu od kikirikija i urmi sam prebacila u činiju za mućenje, pa dodala amarant i malo promešala viljuškom, a onda dobro izmesila rukom. Gotovu smesu sam stavila u kalup koji koristim za pečenje hleba, obložen papirom za pečenje, da bih lakše mogla da izvadim kolač kad se stegne.
Znači, sipala sam smesu u kalup i dobro je poravnala, pa stavila u frižider, a onda spremila glazuru od čokolade.
Otopila sam čokoladu na pari, uz dodatak 1 kašike kokosovog ulja (mada, u principu može bilo koje) i prstohvata soli, jer so pomaže da se ukus čokolade bolje istakne. Gotovu glazuru sipala sam preko kolača u kalupu, a onda ostavila da prenoći i dobro se stegne. Možda i ne mora toliko, dovoljno je 3-4 sata, ali je bolje kad odleži malo duže u frižideru.
Gotov kolač sam sekla na štanglice, i služila uz popodnevnu kaficu. A evo kako izgleda iz malo veće blizine:
U ovoj kombinaciji, podseća i na susam, ali ipak nije.
Kod nas je vrlo brzo nestao sa stola, tako da ću sledeći put napraviti više, ali ću možda napraviti drugi oblik, jer je smesa odlična i za kuglice, koje mogu da se uvaljaju u orahe, lešnike, kokos, kakao, ili da se umoče u čokoladu.
Probajte, uživajte, i neka vam je na zdravlje!
Voli vas vaša Crvenkapica
