Leto je, vruće je, pa mi se u poslednje vreme i ne kuva, ali juče sam smislila jedan fenomenalan recept za jednostavan rizoto sa plavim patlidžanom u balzamiku, pa sam morala da ga podelim sa vama, dragi moji. Sprema se brzo, vrlo jednostavno, i od manje-više jeftinih sastojaka koje svaki gurman uvek ima u svojoj kuhinji.
Rizoto je, inače, jednostavno jelo koje su italijanske none, čini se, oduvek spremale, pošto je Italija najveći proizvođač pirinča u Evropi. Ipak, što se nekih stvari tiče, Italijani su veoma striktni jer, ne dozvoljavaju mnogo odstupanja od originalnog recepta. I sasvim su u pravu, ako ne ispoštuješ recept, nazovi ga drukčije, a ne rizoto, jer to nije „to“.
Zato ja rizoto nisam htela da kvarim, napravila sam ga „klot“ bez ikakvih dodataka, a posebno spremila plavi patlidžan u balzamiku, i poslužila ih zajedno. I ispalo je tako dobro, da je moja draga mama, kada je probala, rekla: „Ne znam šta si radila ovom patlidžanu, al’ ima ukus k’o meso“. I jeste tako.
A meni je palo na pamet da bi ovo jelo, ako se izostavi parmezan, moglo da se jede i onih dana kada se posti, ili bilo kad, ako ste vegan.
I da ne dužim, evo recepta, pa probajte i sami, a ako volite patlidžan, verujem da se nećete pokajati…
Potreban materijal (za 3-4 osobe): 2 male glavice crnog luka, 2 čena belog luka, 1 šolja (od 2 dl) pirinča, 3-4 kašike ulja, 1 veliki plavi patlidžan, 1 kocka za supu od povrća, so, biber, origano, peršun, 2-3 kašike balzamiko sirćeta; za služenje: malo rendanog sira parmezana i ekstradevičanskog maslinovog ulja.
Prvo sam sve pripremila. Oprala sam, pa ocedila pirinač. Obe glavice luka sam oljuštila, pa jednu iseckala sitno, a drugu na tanke polumesece, pa ostavila da mi bude pri ruci. Beli luk sam takođe oljuštila, pa sitno iseckala. Patlidžan sam isekla na kockice veličine 1 cm.
Kocku za supu stavila sam u manju šerpu, pa je zalila sa oko ½ litre ključale vode i stavila da mi bude blizu, za zalivanje rizota.
U dublji tiganj za koji imam poklopac, sipala sam oko dve kašike ulja (koristim maslinovo od komine), pa na njemu propržila sitno seckani crni i beli luk. Zatim sam dodala pirinač, nekoliko puta promešala da se obloži uljem, pa zalila sa malo supe i smanjila temperaturu na srednju, a onda kuvala polupoklopljeno, uz povremeno mešanje i dolivanje supe kada tečnost ispari.
Kuvala sam ga još 15-tak minuta, dok pirinač nije omekšao, ali ostao „al dente“, kako to Italijani kažu, jer kod njih je najveći greh prekuvan pirinač ili pasta. Kad je omekšao i izgubio suvišnu tečnost (ne sasvim jer mora da ostane žitak), sklonila sam ga sa vatre, poklopila, i ostavila da odstoji i sačeka da završim patlidžan.
U drugi tiganj (sa nelepivom površinom) sipala sam oko jednu kašiku ulja, pa stavila prvo luk, i uz mešanje pržila dok nije počeo da se karamelizuje. Zatim sam dodala patlidžan, smanjila temperaturu, i nastavila sa prženjem skoro bez ulja, dok nije počeo da omekšava. Zatim sam dodala začine i balzamiko sirće, pa dobro izmešala i pržila još malo, dok nije omekšao sasvim.
I to je bilo to, što se spremanja tiče.
Na svaki tanjir stavila sam po malo rizota, posula ga rendanim parmezanom, na sredinu stavila patlidžan u balzamiku, posula sa još malo sušenog peršuna, i poprskala sa malo ekstradevičanskog maslinovog ulja.
I bilo je zaista – „prste da poližete“. Mi smo oduševljeni ovim jelom, tako da će se malo češće naći na mom kulinarskom repertoaru. Patlidžan, spremljen ovako, zaista ima ukus koji podseća na meso, a sa rizotom se savršeno slaže. Ni salata nije potrebna.
A za potpuno uživanje, kako kaže moj dragi, može malo rashlađenog rozea.
Probajte, uživajte, i prijatno vam bilo!
Voli vas vaša Crvenkapica
