Svake godine u ovo vreme, kad krene sezona letovanja, nekako me sve asocira na Grčku. Valjda mi zato i recepti za njihova jela, dok pregledavam razne kulinarske sajtove, upadaju u oči. Ali kad sam u jednom trenutku, spremajući ove grčke krompiriće sa limunom, otvorila rernu, miris me je istog momenta bukvalno preneo tamo.

Setila sam se scene iz Uranopolisa 2022. godine. Naime, moj dragi i ja smo bili tog leta u Jerisosu na Atosu, pa jednog dana otišli da obiđemo i Uranopolis, koji je na suprotnoj obali trećeg prsta Halkidikija. Prošetali, obišli tamošnju kulu i muzej u njoj pa, pošto smo ogladneli, krenuli da gledamo gde ćemo tog dana na ručak. Ali, u jednom momentu, njemu je zatrebao toalet…

Ušao je u jedan od restorana na plaži, tu blizu kule, a ja ostala da ga sačekam ispred, i u međuvemenu ušla da pogledam prodavnicu suvenira koja je pored. Izlazi on, i sav oduševljen kaže: „Ljubavi, danas ručamo ovde. Unutra tako divno mirišu mirođija i limun, da mi je vodica pošla na usta. Ostajemo ovde“.

Tako je i bilo, tog dana smo ručali tamo lignje, krompiriće, grčku salaticu, i taj neki preliv sa mirođijom, belim lukom i limunom, i bilo je zaista odlično. A ja sam se danas, spremajući ovo divno jelo, setila toga.

Toplo vam preporučujem Atos, bez obzira za koje se selo odlučite, ako želite odmor na nekom sasvim posebnom i tihom mestu. Uranopolis je na samoj granici sa Svetom Gorom, a Jerisos s druge strane, skoro isto tako. Ceo taj deo odiše nekim posebnim mirom. Nećete čuti da se bilo ko svađa, da bilo ko viče. Ni lokalne pse nikada nismo čuli da laju. Potpuno je neverovatno, ali možda i nije, jer sve to donosi blizina Svete Gore.

_{Ali da se vratim na mediteranske ukuse…}  

Ponekad mi se čini da sva jela u zemljama oko Mediterana imaju sličan ukus i miris, jer se i koriste slični začini. Što se limuna tiče, mislim da nigde na celom svetu nije takav kao u mediteranskim zemljama. Neki hvale onaj sa obale Amalfi u Italiji, koji je krupan, kvrgav i sa debelim slojem one bele opne, ali zaista izuzetno ukusan. Italijani ga stavljaju u sve!

Ali i u Grčkoj, citrusa ima na sve strane, i sasvim su posebnog ukusa. Volim njihov osvežavajući ukus koji i od najdosadnijeg, može da napravi carsko jelo.

Nekada sam koristila mnogo začina. S godinama, koristim ih sve umerenije, jer volim čiste, jednostavne ukuse, a ovi krompirići su baš takvi. Možete da ih poslužite kao prilog uz bilo šta (meso, ribu, jaja), a možete i kao samostalno jelo uz salatu, grčku ili caciki, koji je i preliv i salata.

Uostalom, evo recepta, pa probajte i sami…

Potreban materijal (za 4 osobe): 1 kg krompira, 2 manja limuna, 2 dl bujona od povrća (od kocke), 30 ml maslinovog ulja (ekstradevičanskog), 1 grančica svežeg ruzmarina (ili 1 kašika sušenog), malo bosiljka i origana, soli i bibera.

Uključila sam rernu da se zagreje na 200˚C.

Pošto smo trenutno u sezoni mladih krompirića, koristila sam njih, ali ne mora, mogu i neke druge vrste, koje volite. Ja sam ih samo dobro oprala (one starije ipak treba oljuštiti), i isekla na kriške, pa stavila u pleh za pečenje.

Poprskala sam ih maslinovim uljem, dodala začine, iscedila oba limuna pa dodala sok, a onda sve to dobro izmešala rukama, da se začini uhvate za krompir.

Zatim sam u veću šolju stavila kocku za supu, pa je prelila ključalom vodom, i izmešala da se rastopi. Ovom supom, zalila sam krompir u plehu.

Uzela sam jedan list papira za pečenje, zgužvala ga, a onda dobro pokvasila i iscedila, pa njim pokrila krompir u plehu, i stavila u rernu da se peče.

Posle 45 minuta, skinula sam papir, uključila ventilator u rerni, pa nastavila pečenje još 15-tak minuta, dok nije porumeneo, a višak vode iz pleha ispario.

I to je bilo sve! Prebacila sam ih na tanjir za služenje…

… poslužila uz lignje i salatu, i bili su zaista odlični.

Ako volite mediteranske ukuse, pružite im šansu, sigurna sam da se nećete pokajati. Mi smo zaista uživali, a nadam se da ćete i vi.

Probajte, uživajte i prijatno vam bilo!

Voli vas vaša Crvenkapica