U redakciji u kojoj sam pre više godina radila, oko dve godine sam delila kancelariju sa sjajnim kolegom Slobom. Baš smo se lepo družili, mada je znao malo ponekad i da smara sa pričama iz Izraela, gde je radio kao građevinac od 1993. do 1995. godine. Kad mu rečenica počne sa: “Znaš, ’93-će u Izraelu, kad sam”… ja ga odmah sasečem sa onom poznatom rečenicom ujka Alberta iz “Mućki”: “During the war”… 😀 Istog momenta prestaje da priča i kaže: “Dobro, neću da pričam više o Izraelu”. Ne, neće. Do prve prilike, naravno.
Pa šta sam drugo mogla, baš kao ujka Albert i on je te priče ponavljao u nedogled. Ali divno smo se družili i stvarno je bio divan prema meni. Otišao je kad mu se smučilo da trpi tiraniju i mobing poznatog lica sa “naših malih ekrana TV prijemnika” (što bi rekao “Radovan III”), koje je vlasnik dotične redakcije. Ja sam ostala još tri godine posle njega, a onda i ja pobegla glavom bez obzira jer mi se to ozbiljno odrazilo na zdravlje. Neću da pominjem ime redakcije, mada oni koji me poznaju malo bolje vrlo dobro znaju o kome je reč.
No, nebitno, Sloba je meni bio i ostao drag. Pričali smo o svemu i svačemu, pa i o kuvanju. Mislim da sam mu pričala kako sam spremala rizoto sa morskim plodovima, kad mi je rekao: “Volim ja te morske plodove, lignje, dagnje, JAGNJE”… 😀 K’o i svaki Srbin, pre će se uhvatiti za jagnjetinu nego za školjke, jel’? Ali, kad god spremam nešto od morskih plodova, ja se setim te Slobine rečenice i moram da se nasmešim. Dugo ga nisam ni čula ni videla, nismo u kontaktu, ali se nadam da je dobro.
Nego da se vratim na recept. Pronašla sam ga u knjizi Najdžele Loson, “Najdželini zalogaji”. Volim njene recepte jer i kuva i jede sa velikim uživanjem. Imam nekoliko njenih knjiga, mnogo toga sam već isprobala i još me nijednom nije razočarala. Recepti su joj odlični. Odličan je i ovaj, samo za moj ukus ima malo previše soli. Smanjila sam količinu soli i ispalo je fantastično. Spremala sam lignje na razne načine i ovo je definitivno jedan od najjednostavnijih, ali mislim da ih nikada u životu nismo slađe pojeli.
Zato ovaj recept delim sa vama. Videćete, ne samo što je jednostavan, već je i vrlo praktičan. Pa, da pređemo na spremanje…
Potreban materijal (za 2 osobe): oko 1/2 kg očišćenih i na kružiće isečenih liganja, 1 kašičica krupne morske soli, 2 ravne kašičice bibera u zrnu, 1/2 šolje (od 2 dl) palente, 1 šolja ulja za prženje, 1 veza seckanog svežeg peršuna, 1 limun.
Ako ste kupili neočišćene lignje, prvo ih očistite i isecite na krugove. Ja sam imala sreću da naletim na divne novozelandske, naravno, duboko zamrznute, ali već očišćene i isečene, pa sam ih samo odmrzla, dobro isprala i ocedila prvo u cediljki a onda i na kuhinjskom ubrusu. To je neophodno, da vas prilikom prženja ne bi isprskale.
Prvo sam spremila smesu u koju sam uvaljala lignje. So i biber sam stavila u mlin za kafu i samlela u prah. Najdžela preporučuje avan, ali, ja ih imam nekoliko a nijedan ne koristim jer su mahom ukrasne varijante. Valjda ću jednog dana kupiti jedan od onih kamenih.
E sad ide onaj deo koji smatram praktičnim. U kesu za zamrzivač sipala sam mešavinu soli i bibera, dodala palentu i sve to izmešala, pa dodala oceđene lignje. Zavezala sam kesu i dobro je protresla, da se smesa od palente i začina uhvati za lignje. Fenomenalno! Em je lakše, em ne prljate ruke, em ono što ostane samo tako sa kesom bacite i sve je čisto. Sjajno! Hvala, Najdžela! 🙂
Za prženje sam uzela wok, pošto je dublji od tiganja, pa sam zaštićenija od prskanja. Sipala sam ulje i stavila na ringlu da se dobro zagreje. Kako Najdžela kaže, pravo vreme da se počne sa prženjem je kad je ulje toliko vrelo da samo što nije počelo da se puši.
Znači, kad se ulje zagrejalo, vadila sam lignje iz kese, otresala ih iznad kese od viška smese koja se uhvatila i spuštala u vrelo ulje, pa pržila po minut sa obe strane i odmah vadila na upijajuću hartiju. Otprilike sam imala nekih pet tura prženja.
Kad su se ocedile, prebacila sam ih u činiju za služenje, posula seckanim svežim peršunom i odmah poslužila sa salatom od paradajza i kriškama limuna. I bile su fenomenalne.
Prijatno! 🙂
Napomena:
Lignje ne smeju dugo termički da se obrađuju, inače budu gumaste. To naročito važi za prženje i grilovanje. Kratko, svega minut ili dva sa svake strane, više je nego dovoljno.
Dešavalo mi se da mi i u restoranu posluže lignje koje su predugo pržene. To zna da bude grozno, da ne možete da ih pregrizete. Znam ljude koji su ih probali takve i nikada više ih nisu jeli jer su im se ogadile. Nema potrebe za tim, slobodno se upustite u spremanje, ali budite pažljivi, i prijatno vam bilo. 🙂
